Pregled najvažnijih projekata

Posebna pažnja je bila posvećena dugogodišnjim nerešenim bilateralnim sporovima, tzv. otvorenim pitanjima, koja Srbija ima sa svim svojim susedima. Takođe, od osam susednih zemalja, četiri su bivše jugoslovenske republike za koje je dodatno vezano i pitanje sukcesije, pa je i ova oblast bila obuhvaćena analizom bilateralnih odnosa Srbije sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom i Crnom Gorom.

Kao što je navedeno u projektu: “pokretanje rešavanja otvorenih pitanja sa ‘mrtve tačke’, predstavlja i put za oblikovanje nove spoljnopolitičke strategije Srbije, s obzirom da je spoljna politika države već godinama bez jasnog sadržaja i ciljeva. Definisanje odnosa sa susedima, dalje predstavlja i put ka oblikovanju politike spram „velikih sila“ (EU, SAD, Rusije, Kine), kao bitnom delu nove spoljnopolitičke strategije Srbije.“

Proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji zavisi od dinamike otvaranja i uspešnog okončanja 35 pregovaračkih poglavlja. Iako je EK na stanovištu da se bilateralni sporovi između članica EU i zemalja kandidata za članstvo rešavaju nezavisno od toka pregovaračkog procesa, dosadašnje iskustvo pokazuje da takvi sporovi mogu značajno odložiti otvaranje poglavlja u pregovorima, ili ih zaustaviti.

Uprkos oficijelnom opredeljenju svih država za unapređenjem bilateralne i regionalne saradnje, dosadašnji napredak u rešavanju otvorenih pitanja nije bio veliki. S obzirom da bilateralni sporovi mogu biti prepreka u pregovaračkom procesu između Srbije i EU, te da se ne mogu izostaviti ni u kreiranju spoljne politike, racionalna debata o pitanjima koja opterećuju odnose Srbije i susednih država, kao i istraživački angažman stručne javnosti i organizacija civilnog društva, mogu predstavljati značajan doprinos ubrzanju integrativnih procesa.

Cilj projekta je dalji napredak, kao i ubrzanje procesa EU integracija Srbije kroz unapređenje odnosa sa susedima, od kojih su neki u sastavu EU. U tom smislu su identifikovane neke od mogućnosti za rešavanje brojnih bilateralnih sporova koja opterećuju odnose Srbije sa susednim zemljama, tj. koji predstavljaju potencijalno veliku prepreku za njihovo unapređenje, kao i za čitav proces evropskih integracija.

Specifični cilj ovog projekta, a i celog programa je pokretanje pitanja strategije spoljne politike Srbije. Srbiji je potrebna nova spoljnopolitička strategija, nezavisno od njenog puta u EU, i u tom smislu je otvaranje i trasiranje rešavanja bilateralnih sporova važan korak ka njenom uobličavanju.

Projekat je podržala Fondacija za otvoreno društvo, Srbija.

Posebnim ciljevima definisani su najvažniji sadržaji planiranih reformskih mera i aktivnosti. Ključni principi na kojima će se zasnivati politika Vlade u ovoj oblasti identični su sa principima Evropskog administrativnog prostora, a to su: pouzdanost i predvidivost, odnosno pravna sigurnost; otvorenost i transparentnost upravnog sistema i unapređenje učešća građana i drugih društvenih subjekata u radu javne uprave (participacija); odgovornost rada organa javne uprave i njihova efikasnost i efektivnost

Zadaci projekta su tematski vezani za analize pomenutih principa koje će biti vršene na osnovu metodologije ustanovljene za svrhu ovog projekta. Pored navedenih evropskih principa kao polazišta, dalji proces reforme javne uprave u Srbiji će se zasnivati i na principima formulisanim u Strategiji reforme javne uprave, a to su: decentralizacija, depolitizacija, profesionalizacija, racionalizacija I modernizacija.

Ovih pet oblasti su bile teme 5 stručnih tematskih skupova koji su organizovani u okviru projekta. Iako je Strategija ocenjena kao dobra, postoje brojni izazovi za njeno sprovođenje. Na to naročito ukazuje Svetska banka koja kao glavne rizike ističe: a) nizak nivo poverenja u institucije koji otežava građenje društvenog konsenzusa oko reformi i b) nedovoljan institucionalni kapacitet za sprovođenje reformi, posebno u sferi odgovornosti za rezultate.

Projekat je realizovan u periodu od 2016 – 2017. godine uz podršku Fondacije za otvoreno društvo

Predmet analize pomenutih nezavisnih tela su bila tri ključna aspekta nezavisnosti: personalna nezavisnost, koja se odnosi na izbor, uslove i procedure razrešenja sa funkcije i obezbeđivanje adekvatnog imuniteta članovima upravnih organa nezavisnih tela; finansijska nezavisnost koja podrazumeva pravo nezavisnog tela da samostalno planira, predlaže i obrazlaže sopstveni budžet pred organom koji ga je birao; operativna nezavisnost – sloboda tela od bilo kakvih spoljašnjih pritisaka, blagovremena primena odluka ovih tela, ali i poštovanje i uvažavanje preporuka koje telo donosi.

U proteklom periodu, CPES je pripremio analize dvanaest nezavisnih državnih organa obuhvatajući organe koji garantuju demokratski poredak i obezbeđuju eksternu kontrolu organa vlasti, nezavisne državne organe koji se odnose na slobodno tržište i održivi razvoj, tela koja se bave zaštitom ljudskih prava, kao i uvodnu studiju koja, pored ostalog, obuhvata i metodologiju koja je korišćena u analizi nezavisnih kontrolnih i regulatornih tela, odnosno državnih organa.

Projekat je realizovan u periodu od 2015 – 2017. godine uz podršku Fondacije za otvoreno društvo

Posebna pažnja je bila posvećena izlaznoj (output) grupi indikatora kojima je „merena“ veza između institucija i njihovih korisnika – građana. Početna premisa je bila da efikasne institucije generišu poverenje, a ono se stiče rezultatima. Ova grupa indikatora ima dve dimenzije: percepcija građana o radu institucija i iskustvo građana vezano za rad institucija. Indikatori omogućavaju da se odgovori na dva opšta pitanja:

  • Da li građani izražavaju poverenje u rad institucija?
  • Da li su građani zadovoljni radom institucija (njihovom efikasnošću, dostupnošću, profesionalizmom)?

Drugom grupom indikatora, koji se odnose na institucionalnu strukturu, bilo je procenjivano na koji način institucije funkcionišu unutar institucionalnog konteksta, odnosno institucionalne strukture. Ova grupa indikatora merila je responzivnost drugih institucija, koje zajedno sa institucijom koja se analizira čine sistem gde „outputi“ jedne institucije predstavljaju „inpute“ druge. Posmatrajući veze između ovih institucija, možemo steći uvid u to da li problem leži unutar analizirane institucije ili negde drugde u sistemu. Ova grupa indikatora pruža odgovore na pitanja:

  • Koliko su responzivne druge institucija na delovanje i aktivnosti (outpute) posmatrane institucije?
  • Koliko je responzivna institucija koje se posmatra, na aktivnosti drugih institucija?

Fokus treće grupe indikatora je na unutrašnjoj efikasnosti tj. na unutrašnjem funkscionisanju posmatrane institucije kao i na njenim kapacitetima. Ova grupa indikatora je pružila odgovore na pitanja:

  • Da li institucija ima adekvatne kapacitete da bi mogla valjano da funkcioniše?
  • Da li institucija optimalno koristi ljudske i finansijske resurse?

Projekat je realizovan u periodu od 2015 – 2016. godine uz podršku Fondacije za otvoreno društvo

Za razliku od Lisabonske strategije, U strategiji Evropa 2020, istaknuta je potreba za strožim praćenjem reformskih programa i s tim u vezi jasnije je definisana podela dužnosti između Evropske unije i njenih članica. Sa druge strane, ova strategija je od velike važnosti i za zemlje kandidate za članstvo u EU, odnosno ona predstavlja putokaz za ubrzanje reformi u ovim zemljama. Strategija poziva da se obrati pažnja na nacionalne i regionalne specifičnosti, vlastite ciljeve država u određenim oblastima, praksu drugih zemalja i na donošenje neophodnih dokumenta. Ostvarivanje strategije treba da ide u tri pravca: 1. pametan rast; 2. održivi rast; 3. inkluzivni rast.

Regionalna strategija za Jugoistočnu Evropu, doneta od strane SEEIC-a identifikuje glavne ciljeve uzimajući u obzir ekonomske specifičnosti regiona. Dok su neki indikatori preuzeti iz strategije Evropa 2020, neki su specifični za regiju, uz napomenu da svaka država može dati predloge o tome koji su indikatori potrebni za regiju i koje vrednosti bi trebalo uzeti kao cilj koji treba postići. U skladu sa tim u regionalnoj strategiji ovim trima pravcima dodati su i integrisani rast, koji podrazumeva merenje integracija trgovine i investicija intra-regionalno i sa ostatkom sveta, i upravljanje za rast tj. pravac u kom se meri opseg do kog javne politike jačaju vladavinu prava i smanjuju stopu korupcije.

U konceptu razvoja Republike Srbije do 2020. godine – Srbija 2020 pravci delovanja nisu pomenuti na način na koji su u evropskoj strategiji, premda se prate opšte smernice iz strategije Evropa 2020, a uzete su u obzir i domaće specifičnosti. Tokom sprovođenja projekta, pored analize nekoliko lokalnih – opštinskih – strategija, istraživači CPES-a su posebnu pažnju posvetili sektorskim politikama u Srbiji, te njihovim odnosom prema trima opštim strategijama razvoja do 2020.

Pored uvodne studije „Nezavisni državni organi“ u kojoj je detaljno objašnjen položaj nezavisnih tela kao „četvrte grane vlasti“ u institucionalnom aranžmanu Srbije, kao i odnos ove vlasti prema tri tradicionalne – sudskoj, zakonodavnoj i izvršnoj, na tematskim konferencijama koje je CPES organizovao tokom 2014. godine, predstavljeno je i ostalih 12 studija koje su se odnosile na tri aspekta nezavisnosti nezavisnih kontrolnih i regulatornih tela.

Ključni proizvod ovog projekta je predlog opšte metodologije za ispitivanje delotvornosti nezavisnih državnih organa. Ova metodologija kombinuje čvrste pokazatelje efikasnosti nezavisnih tela, njihov odnos sa drugim institucijama u sistemu, kao i percepciju/ poverenje koje nezavisna tela uživaju kod građana.

Shodno analiziranim studijama slučaja, CPES je konstruisao i okvir za indikatore – tri grupe indikatora koje reflektuju tri dimenzije institucionalne funkcionalnosti: izlazna (output) legitimnost, institucionalna struktura i unutrašnja efikasnost. Ove tri dimenzije najrečitije govore ne samo o institucionalnom aranžmanu, već i o uspešnosti delovanja države u pojedinim oblastima.

Projekat je realizovan u periodu od 2013-2015. godine uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.  

U istraživanju koje je s tim u vezi sproveo, CPES je uspeo da iskoristi i nalaze projekta o položaju nezavisnih antikorupcijskih tela koji je realizovan u isto vreme.

Svakako glavni rezultat “Algoritma antikorupcije” koji je CPES ostvario tokom 2013. godine jeste osmišljavanje i postavljanje on-line interaktivne vizuelizacije postojećih institucija i mehanizama u borbi protiv korupcije, pod istoimenim nazivom. Ova interaktivna shema daje mogućnost brzog i lakog razumevanje inače vrlo kompleksnog sistema koji je država uspostavila u pomenutoj oblasti, prikazujući celokupan put od prijavljivanja korupcije, pa do njenog sankcionisanja, u tri selektovane oblasti, a to su: javne nabavke, finansiranje političkih stranaka i sukob interesa. Vizuelni algoritam antikorupcije zamišljen je tako da pre svega običnom građaninu pruži uvid u mogućnosti koje mu stoje na raspolaganju ukoliko dođe do saznanja o korupciji – shema prikazuje sve nadležne institucije i njihove međusobne veze, sa kratkim opisom – ličnom kartom u kojoj se daje pregled delokruga rada ovih institucija, kao i njihov kontakt.

Nakon što je algoritam antikorupcije postavljen on-line, CPES je 14. marta 2013. godine organizovao i (vrlo uspešnu) konferenciju u Medija centru, na kojoj je ova platforma predstavljena široj javnosti. Na skupu su, pored Srđana Đurovića i Jasne Filipović iz CPES-a, učestvovali i Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao i Zlatko Minić, član Odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Konferenciji je prisustvovalo i oko stotinu predstavnika različitih državnih institucija, organizacija civilnog društva iz Beograda i unutrašnjosti, kao i medija, od kojih su mnogi uzeli učešće u diskusiji koja se nakon predstavljanja Algoritma, razvila o dosadašnjim učincima institucija u ovoj oblasti. O skupu je izvestilo više medija, pre svega na svojim internet portalima.

Algoritam antikorupcije,
online prezentacija sistema za suzbijanje korupcije koja omogućava pregled svih nadležnih institucija, veza između njih i konkretnih odgovornosti koje imaju u borbi protiv korupcije, predstavljen je u Medija centru….
Pročitajte više na Personal magazin

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić kazao je da je jedan ovakav projekat dobar zbog činjenice da uprkos dobrim Zakonima, postoji puno problema.
„Mislim da nije nikakva fraza i lako se možemo složiti da je problem sa korupcijom odavno prešao dimenzije u okviru kojih je mogla da ga rešava sama država. Ovo je postalo stvar opstanka, jer ako nakon sedam, osam godina kako tapkamo u mestu u toj žestokoj borbi ređamo samo neuspehe, ako nešto ne okrenemo na bolje, to će se pretvoriti u egzistencijalno pitanje u najdoslovnijem smislu reči“, rekao je Šabić. 

Republika Srbija je demonstrirala jasan napredak u oblasti izgradnje sistema za borbu protiv korupcije u poslednjih 10 godina. Usvojeni su propisi i uspostavljene institucije koje u potpunosti odgovaraju savremenim standardima uspostavljenim u teoriji i praksi. U Mišljenju Evropske komisije o kandidaturi Srbije stoji slična ocena: „…zakonski i institucionalni okvir za borbu protiv korupcije u Srbiji je uspostavljen.“ Pored toga pominje se da su unapređeni kapaciteti Agencije za borbu protiv korupcije, da je Državna revizorska institucija počela da igra važnu ulogu u kontroli javne potrošnje i otkrivanju neregularnosti u trošenju. Međutim, zahtev koji se stavlja pred Srbiju i koji je osnov istraživanja CPES-a je zahtev, kako kaže Evropska komisija, da se značajno poveća broj sprovedenih istraga, krivičnih gonjenja i izvršenih presuda u slučajevima korupcije na svim nivoima. Evropska komisija će „kredibilnim rezultatom“ u borbi protiv korupcije smatrati „otvorene istrage i pravosnažne presude.“
Istraživanje koje je realizovano u okviru ovog projekta obuhvatilo je analizu sprovođenja antikorupcijskih propisa i manjkavosti antikorupcijskog sistema koje su uzrok niskog učinka antikorupcijskih mehanizama.
Istraživanje je rađeno u oblastima u kojima pored tradicionalnih institucija čija je jedna od funkcija borba protiv korupcije (policija, tužilaštvo, sudovi) postoje izgrađeni antikorupcijski mehanizmi koji su novijeg datuma i specijalizovani su upravo za borbu protiv korupcije, odnosno prevenciju, otkrivanje i sankcionisanje korupcije. Agencija za borbu protiv korupcije, Državna revizorska institucija, Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Uprava za javne nabavke su institucije specijalizovane za sprečavanje zloupotreba u javnom sektoru i borbu protiv korupcije. U domenu kontrole ovih institucija, od kojih većina spada u nezavisna tela, nalaze se oblasti koje su najizloženije korupciji i na koje ukazuje i Evropska komisija u svom Mišljenju: finansiranje političkih stranaka, sukob interesa, nezakonito trošenje javnih sredstava i poseban vid trošenja javnih sredstava, verovatno i najizloženiji korupciji – javne nabavke. Takođe, specijalizovana tela za koje imaju antikorupcijsku funkciju nastala su u Srbiji upravo u procesu usvajanja evropskih standarda (ne nužno i EU standarda).
Projekat je sprovođen u dve faze od kojih je ova prva trajala od 1.12.2011. – 30.09.2012. uz finansijsku podršku Fondacije za otvoreno društvo, a druga od 1. novembra 2012. do 15.marta 2013,. godine uz finansijsku podršku USAID-a/ Instituta za održive zajednice.

Do sada je bilo uobičajeno da se jedino uključivanje u vojnu misiju kojom rukovodi NATO smatra „operativnim angažovanjem“. U vezi sa ovim konceptom se otvara nekoliko pitanja: najpre, da li NATO može obezbediti i svoje učešće u civilnim fazama upravljanja krizom, posle uspostavljanja i održavanja mira; da li bi takva uloga NATO omogućila šire angažovanje država, ne samo njegovih članica već i partnera, i da li bi takvo njihovo učešće moglo biti smatrano operativnim angažovanjem u misijama NATO. Da li, zapravo, NATO, može smatrati svojim operativnim partnerom i državu koja ne doprinosi vojnom delu operacije, već svojim kapacitetima na druge načine obezbeđuje da kriza bude upravljana i nakon uspostavljanja mira. Odgovori na ova pitanja tesno su povezani sa pitanjima prirode učešća Srbije u mirovnim operacijama i mogu poslužiti za otvaranje debate o budućnosti odnosa Srbije i NATO-a.

Podržala Fondacije za otvoreno društvo

Brief description: CPES was a local partner for producing a competitiveness report for Serbia. It included extensive survey with relevant stakeholders after the unique methodology. Report was published and it is a reference publication for investors, think-tanks and decision makers.
Partners: World Economic Forum
Supported by: World Economic Forum

Proces fiskalne decentralizacije koji je otpočeo donošenjem Zakona o finansiranju lokalne samouprave 2006. godine, trpeo je česte izmene pravnog okvira ali i delimične suspenzije važećih zakonskih propisa. Nedugo nakon izmena zakona iz 2011. godine, usledile su izmene i dopune i u septembru 2012. godine čime je bio zaokružen prilično neslavan bilans: za nešto više od pet godina primene zakona, on je bio delimično suspendovan, a zatim pretrpeo dve značajne izmene tokom naredne dve godine. Teško je oteti se utisku da su poslednje dve izmene i dopune zakona pre bile motivisane potrebama političkih kampanja i izbornih platformi određenih političkih grupacija nego što su bile adekvatan i sistemski odgovor na probleme u vezi finansiranja gradova i opština u Srbiji. Ovakva praksa, bez obzira na pravac izmena, svakako ne doprinosi stabilnosti i predvidivosti finansiranja lokalnih samouprava u Srbiji i značajno otežava proces finansijskog planiranja na lokalnom nivou.
U ovom projektu je učinjen pokušaj da se odgovori na pitanje kako politički odnosi između republičkog i lokalnog nivoa vlasti utiču na finansiranje lokalnih samouprava i da li postoji pozitivna korelacija između istih koalicija ili postoji određena diskriminacija onih lokalnih samouprava čiji građani svojim izborom nisu preslikali vladajuću koaliciju sa republičkog nivoa.
Projekat je realizovan u saradnji sa Expert Forum Romania, a finansijski je podržan od strane Balkan Trust for Democracy, 2010-11. 

Polazna pretpostavka projekta je stav da institucionalni aranžmani predstavljaju izraz demokratskih principa, a njihova delotvornost i efikasnost merilo dobrog upravljanja. Jedno od osnovnih merila stepena demokratičnosti jedne države je i to u kojoj meri su uspostavljeni institucionalni aranžmani, ali i prakse u njihovom funkcionisanju, u skladu sa principom podele vlasti i kontrole. Ustav Republike Srbije u svojim načelima utvrđuje postojanje tri grane vlasti. Odnos između tri tradicionalne grane vlasti – zakonodavne, izvršne i sudske – zasniva se na principima podele vlasti, ravnoteže i međusobne kontrole. Pored organa tri tradicionalne grane vlasti oličenih u Narodnoj skupštini, Vladi republike Srbije i sudskoj vlasti, u pravno-političkom sistemu postoje i brojna kontrolna i regulatorna tela čija je zajednička odrednica da su nezavisna i odnosu na druge grane vlasti. U projektu su analizirani ključni problemi u vezi sa institucionalnim aranžmanima, preprekama i problemima (ustavnim, zakonskim i onim koji proističu iz ustanovljenih praksi), koje treba otkloniti kako bi se postojeća institucionalna struktura unapredila i obezbedila efektivnost i efikasnost rada funkcionalne države. 

Monitoring procesa evropeizacije, odnosno proevropskih razvojnih politika, zakonodavstva i prakse, kao i zalaganje za njihovo usvajanje i efikasno sprovođenje, predstavljaju afirmativne aktivnosti civilnog društva usmerene prema građanima Srbije. U ovom projektu se ispituje uloga građanskog društva u procesima evropeizacije Srbije, a pre svega, mesto, uloga i modaliteti učešća građanskog društva u procesima EU integracija. Za potrebe projekta sprovedeno je istraživanje koje je obuhvatalo 50 proevropski orijentisanih organizacija građanskog društva iz Srbije. Rezultati istraživanja objavljeni su u publikaciji Evropeizacija Srbije – Građansko društvo u kojoj su, pored praksi i planova organizacija građanskog društva (OGD) i njihove percepcije sopstvenih kapaciteta, u formi preporuka navedena i očekivanja od države u pogledu unapređivanja uslova za rad OGD u Srbiji, kako bi one u punoj meri ostvarile svoju ulogu u procesu EU integracija. Projekat je realizovan 2011. godine uz podršku Fonda za otvoreno društvo

Okosnicu ovog istraživačkog projekta čini analiza upravljanja u četiri preduzeća u Srbiji koja su u državinom vlasništvu i efekti ovakvog upravljanja na ekonomski učinak preduzeća. Glavna normativna osnova istraživanja zasnovana je na činjenici da je ključni razlog postojanja javnih preduzeća ostvarivanje javnog interesa. Istraživanje je pokazalo da su političke partije odlučujući faktor u funkcionisanju državnih preduzeća u Srbiji i da se uticaj na funkcionisanje preduzećima vrši preko imenovanja i kontrole njihovog rukovodstva, što vodi donošenju niza spornih odluka koje imaju ili mogu imati negativne posledice po ostvarivanje javnog interesa.
U publikaciji Kako stati na put politizaciji javnih preduzeća u Srbiji u kojoj su predstavljeni rezultati istraživanja, navedene su i konkretne preporuke proistekle iz istraživanja. Projekat je podržan od strane Local Government Initiative iz Budimpešte 2011. godine

Cilj ovog projekta je da istraži i da građanima i donosiocima odluka na nacionalnom i lokalnom nivou u Srbiji ukaže da li, na koji način, u kojoj meri i pod kojim uslovima procesi evropeizacije i približavanja Srbije Evropskoj uniji povećavaju izglede Srbije da ubrza svoj razvoj i bolje iskoristi svoje razvojne potencijale. Istraživanja su obavljena u tri oblasti: zaštita čovekove okoline, prekogranična saradnja i poljoprivreda. Istraživanja su rađena na primerima konkretnih lokalnih zajednica primenom metodologije „studija slučaja“, koja omogućava da se lako uoče mogući efekti evropeizacije na primerima iz prakse i u prepoznatljivom okruženju u kome građani Srbije žive, suočavaju se sa određenim problemima i pokušavaju da ih reše. Navedene tri oblasti odabrane su za istraživanja jer se o njima ili govori kao o bitnom razvojnom resursu, bez obzira na limite za njihovo iskorišćavanje (poljoprivreda), ili bez dovoljnog razumevanja njihove funkcije (prekogranična saradnja), ili bez jasnog uočavanja na koji način i pod kojim uslovima one deluju ograničavajuće ili podsticajno na druge razvojne potencijale (zaštita čovekove okoline) i razvojne resurse.
U publikacijama: Zaštita životne sredine- uslov za održivi razvoj, Poljoprivredna politika- sektor mlekarske industrije i Prekogranična saradnja, instrument razvoja u kojima su predstavljeni rezultati istraživanja, navedene su i konkretne preporuke proistekle iz istraživanja. Projekat je podržala Delegacije Evropske komisije u Srbiji uz tehničku asistenciju Press Now 2009. godine.