Unutrašnji dijalog o rešavanju pitanja Kosova: bezbednosni aspekt

Inicijativu za „konačno rešavanje problema Kosova” pokrenuo je predsednik RS još u julu 2017. godine i pozvao građane Srbije na unutrašnji dijalog o zadatom pitanju.

Cilj projekta je da analizira kakve posledice na bezbednost na Zapadnom Balkanu i bilateralne odnose među pojedinim zemljama može imati svako od tri moguća rešenja za odnose na relaciji Beograd–Priština:

  • neograničeno produžavanje status quo situacije;
  • razmena teritorija i slična rešenja koja podrazumevaju promenu unutrašnjih granica uspostavljenih u vreme DFJ/FNRJ/SFRJ;
  • puna normalizacija odnosa u okviru mandata na osnovu koga se vode Briselski pregovori pod okriljem EU.

Rezultati projekta obezbedili su nove uvide, informacije i znanja koji su stavljeni na raspolaganje učesnicima u unutrašnjem dijalogu. Na taj način omogućeno je da se o pitanju „rešavanja kosovskog pitanja” vodi informisani dijalog kao jedini poželjan i potreban u demokratskom društvu. Učesnici su predlagali i argumentovali politička rešenja pokušavajući da ublaže ili eliminišu negativne konsekvence koje iz svakog od mogućih rešenja mogu nastati i uticati na 1) (ljudsku) bezbednost na Kosovu i u Srbiji; 2) bilateralne odnose među zemljama Zapadnog Balkana i bezbednost na Zapadnom Balkanu; 3) dinamiku odnosa na širem prostoru Jugoistočne Evrope, imajući u vidu bezbednosne strategije i interese svake od zemalja Zapadnog Balkana, tj. Jugoistočne Evrope.

Jasno je da idealnog rešenja nema jer odabir bilo koje od tri smernice, odnosno bilo koje od šest mogućih opcija (sprečavanje rešenja, odlaganje rešenja, razmena teritorija, delimitacija, implicitno priznavanje Kosova ili uspostavljanje bilateralnih odnosa Srbije i Kosova) sa sobom nosi određene rizike. Ipak, uporednom kritičkom analizom potencijalnih rešenja predstavljenom u publikaciji Budućnost odnosa Beograda i Prištine, moguće je steći uvid u to koje smernice, opcije, politike i potpolitike nude veće prednosti i bolje predloge u odnosu na druge.