O Centru

Centar za primenjene evropske studije – CPES je nezavisna istraživačka organizacija osnovana 2006. godine sa ciljem da se bavi istraživanjem razvoja i politika Evropske unije i njihovim konsekvencama na izgradnju institucionalne arhitekture Srbije u kontekstu njenog približavanja EU.
U uverenju da je evropska budućnost Srbije najbolja razvojna opcija za Srbiju i njene građane, CPES neguje visok stepen nezavisnosti i okuplja istraživače koji se bave različitim aspektima evropeizacije i razvojnim politikama zasnovanim na evropskim vrednostima i normama.

Ko čini Centar?

UPRAVNI ODBOR
Zoran Gavrilović
Milan Subotić
Ivana Stevanović

ZAPOSLENI U CENTRU
Jasna Filipović, direktorka Centra
Sanja Đurković, koordinatorka programa
Igor Davidović, koordinator programa
Biljana Petrik, administrativno-finansijski asistent

SARADNICI/ISTRAŽIVAČI
Rodoljub Šabić
Milan Igrutinović
Slađana Zdravković
Miloš Paunović
Milan Aleksić
Jovica Pavlović

ciljevi

OPŠTI CILJEVI CENTRA SU:

  • osiguravanje primene evropskih standarda i normi pri oblikovanju institucionalnih aranžmana i usvajanju javnih politika Srbije

  • približavanje Srbije EU i osiguravanje održivog i kontinuiranog ekonomskog rasta i demokratskog razvoja saglasno evropskim vrednostima i principima, kao i u skladu sa standardima formulisanim u Acquis communautaire;

  • jačanje i stabilizacija društvenog konsenzusa o potrebi proevropskog i demokratskog razvoja Srbije u interesu svih njenih građana;

  • jačanje policy zajednice u Srbiji i promocija policy pristupa u naučnim istraživanjima naročito u oblasti evropskih studija.

Aktivnosti

RADI OSTVARIVANJA DEFINISANIH CILJEVA, CENTAR:

  • osmišljava, sprovodi i promoviše istraživačke projekte iz oblasti primenjenih evropskih studija s ciljem da pokrene javnu debatu i ubrza procese donošenja odluka;

  • sprovodi monitoring u oblastima koje su relevantne za proces pridruživanja Srbije EU i izveštava stručnu i širu javnost o stanju i procesu započetih reformi;

  • organizuje tematske okrugle stolove, radionice, konferencije i druge oblike okupljanja aktera procesa evropeizacije s ciljem da podstakne javne debate u relevantnim oblastima i stvori javni prostor za sučeljavanje i usaglašavanje različitih interesa;

  • kreira policy predloge i sprovodi inicijative javnog zagovaranja (advocacy), kako prema relevantnim nacionalnim institucijama, tako i prema institucijama EU i državama članicama EU.

Programi

Programi Centra su:

  • MONITORING SPROVOĐENJA JAVNIH POLITIKA I POLICY ISTRAŽIVANJA
  • IZGRADNJA POLICY ZAJEDNICE – Forum “JAVNA STVAR”

Program Forum JAVNA STVAR formiran je 2013. godine kao mehanizam dijaloga sa policy zajednicom. Osmišljen je kako bi se promovisao koncept kontinuirane rasprave po određenim temama, podsticala provera kvaliteta istraživanja i dokumenata, generisala kritična masa organizacija civilnog društva, think-tankova, stručnjaka i novinara koji su posvećeni bavljenju određenim pitanjima vezanim za procese integracije Srbije u EU i uspostavio dijalog između njih. 

Forum JAVNA STVAR je direktno povezan sa ostalim programima jer omogućava  razmenu mišljenja i stavova na temu koja je unapred definisana u skladu sa ciljevima programa, odnosno projekta. Radi se o tematskim debatama, analizi, uključivanju stručne javnosti u pripremu brifova, policy papera, drugim rečima svega onoga iz čega sledi završna studija sa preporukama.

Takođe, jedna od važnih funkcija Foruma je FORMIRANJE ZAJEDNICE. Kao što je već navedeno, jedan od identifikovanih problema je nedostatak policy zajednice u Srbiji. Zajednica ljudi posvećenih istom široko postavljenom cilju, kao što je to na primer evropeizacija Srbije, je ono što je vrednost koja nedostaje u Srbiji na isti način na koji nedostaje i JAVNOST u klasičnom smislu reči. Forum na taj način donekle kombinuje saznajnu i aktivističku komponentu dajući joj teorijsko utemeljenje.

  • KONSOLIDACIJA POLITIKE PROŠIRENJA je program koji je započet 2013. godine kada je u okviru EU primećena  tendencija posmatranja Srbije i regiona kao prvenstveno bezbednosnog pitanja, a ne kao pitanja proširenja. Ovakvo pomeranje fokusa EU sa proširenja na stabilizaciju i rešavanje pitanja bezbednosti je dovelo i do sve veće diskrepance između komunitarane politke Proširenja i Zajedničke spoljne i bezbednosne politike EU, koja je opterećena sopstvenim strukturnim problemima. Dodatno ukidanje posebnog komesarijata za proširenje unutar Komisije EU i njegovo spajanje sa komesarijatom za susedske politike ide na ruku postepenog izjednačavanja ciljeva i svrhe dve politike EU. U političkom i kolokvijalnom govoru u krugovima EU sve češće se politika proširenja pominje kao „susedska politika“.

Poslednjih godina EU je posvetila pažnju ovim problemima kroz Berlinski proces od 2014. te kroz svoju strategiju proširenja na Zapadni Balkan. Imajući u vidu novu strategiju proširenja Evropske unije koju je Komisija predložila 6. februara 2018. godine, i u kojoj je jasno navedeno da postoje važni bilateralni sporovi između zemalja regiona koji treba da budu rešeni, da EU neće pristati da uveze te sporove i nestabilnost koju bi oni mogli da donesu i da konačna i obavezujuća rešenja moraju biti nađena urgentno i primenjena pre nego što se neka zemlja pridruži, CPES će detaljnije analizirati ove sporove u koje je uključena Srbija i pokušati da istraži  moguće trase njihovih rešavanja i u kontekstu evrointegracija.

Strategija takođe sugeriše važnost razumevanja međuzavisnosti društava na Zapadnom Balkanu tj. odmak od usko shvaćenih nacionalnih interesa. Imajući u vidu ubrzanje pitanja odnosa između Beograda i Prištine koje se odigrava poslednjih nekoliko meseci te da je većina mera podrške integraciji regiona najavljena za 2018-2019, jasno je da je rešavanje bilateralnih sporova naglašeno kao ključni segment političkih merila pristupanja za naredni kratki i srednji rok. CPES će i u narednom periodu nastaviti da ovoj temi pridaje najveći mogući istraživački značaj.