Odnosi Srbije i Makedonije

CPES je u Beogradu 26. marta 2019. godine organizovao okrugli sto o odnosima Srbije i Makedonije. Tokom diskusije razmatran je širi krug tema, poput problema utvrđivanja međudržavne granice, statusa manjina i uticaja crkvenog pitanja na odnose između dve države. Ipak, većina učesnika je svoja izlaganja posvetila analizi i interpretaciji uticaja koji na dinamiku i kvalitet međudržavnih odnosa imaju unutrašnjopolitička pitanja i problemi obe zemlje.

Konstatovano je da su odnosi između Srbije i Makedonije (sada Severne Makedonije) tradicionalno dobri, ali da su povremene krize i napetosti u međusobnim odnosima prevashodno posledice različitih stavova dve države prema statusu Kosova. Srpska strana često ističe da je Makedonija priznanjem nezavisnosti Kosova i pružanjem podrške njegovom članstvu u međunarodnim organizacijama pogoršala odnose sa Srbijom, iako se znatno ređe pokazuje razumevanje za činjenicu da na stav Makedonije presudno utiču albanske partije, bez kojih se ne može obezbediti parlamentarna većina za formiranje stabilne vlade. Imajući to u vidu, može se zaključiti da na međudržavne odnose više utiču ideološko-politički profili i srodnosti između vladajućih makedonskih i srpskih partija, nego sama činjenica (ne)priznavanja Kosova. Tako je, na prvi pogled sasvim paradoksalno, vlada VMRO-DPMNE na čelu sa Gruevskim koja je priznala nezavisnost Kosova imala dobre odnose sa SNS-SPS vladom u Beogradu, te uživala njenu neskrivenu medijsku podršku tokom izbora u Makedoniji u proleće 2017. godine. Rezerve političkog vrha Srbije prema izbornoj pobedi SDSM pod vođstvom Zaeva dovele su do ozbiljne diplomatsko-političke krize zbog učešća beogradskog zvaničnika tokom nemira i sukoba u makedonskom Parlamentu. Zahlađenje zvaničnih odnosa koje je usledilo posle pobede Zorana Zaeva stoga se ne može objasniti očekivanjem promene u stavu prema Kosovu, već pre svega podrškom populističkoj politici makedonske prethodne vlasti (Gruevskog), koja je bila ideološki bliska vladajućoj eliti u Beogradu.

Proevropska politika vlade Zorana Zaeva, okončanje spora sa Grčkom, kao i ubrzani pristup Severne Makedonije u NATO naišli su u Srbiji na ambivalentan prijem. Zvanično opredeljenje Srbije za integraciju u EU obavezuje vlasti u Beogradu da podrže napore Severne Makedonije usmerene u istom pravcu pa su, posle postizborne krize, odnosi Srbije sa južnim susedom stabilizovani uprkos povremenim ideološko-medijskim kampanjama.

Kao predložak za diskusiju poslužile su analize autora Germana Filkova (Skoplje, 2017) i Miloša Paunovića (Beograd, 2019).