Ka trajnom rešavanju otvorenih pitanja Srbije sa susedima

Proces pridruživanja Srbije Evropskoj uniji zavisi od dinamike otvaranja i uspešnog okončavanja 35 pregovaračkih poglavlja. Iako je Evropska komisija i ranija bila na stanovištu da se bilateralni sporovi između članica EU i zemalja kandidata za članstvo moraju rešavati nezavisno od toka pregovaračkog procesa, dosadašnje iskustvo pokazuje da takvi sporovi mogu značajno odložiti otvaranje poglavlja u pregovorima ili ih, čak, zaustaviti.

Imajući u vidu strategiju proširenja Evropske unije za Zapadni Balkan iz februara 2018. godine, u kojoj je ponovljeno da EU neće pristati da uveze bilateralne sporove potencijalnih članica, pokušaćemo da utvrdimo moguće trase rešavanja konkretnih sporova između Srbije i njenih suseda, imajući u vidu tempo integracija radi pridruživanja EU od 2025.

Tokom analiza spoljne politike Srbije koju je CPES vršio 2016-2017. ustanovljeno je da su odnosi sa bivšim jugoslovenskim republikama i dalje specifični u odnosu na „stare“ susede – Mađarsku, Rumuniju i Bugarsku, da su i dalje podložni proizvodnji međusobnih sporova koji, pored ostalog, predstavljaju opterećenje za proces evropskih integracija Srbije i regiona. 

U ovom kontekstu izdvajaju se odnosi sa dve susedne zemlje – Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom. Sa obe zemlje postoje pitanja ratnog nasleđa koja sadrže teme istraga i suđenja za ratne zločine, sudbine nestalih lica, potraživanja imovine i kulturnih dobara, ali i pitanja istorijskog tumačenja rata na području SFRJ. Sa obe zemlje postoje i otvoreni granični sporovi, koji se mogu rešavati bilateralnim sporazumom ili obavezujućom arbitražom.

Predmet analize su i odnosi Srbije sa sa Crnom Gorom i Makedonijom. Iako znatno stabilniji od odnosa Srbije sa Hrvatskom i BiH, ovi odnosi će biti analizirani u svetlu mogućih sporova usled sporadičnih varnica, poput slučaja iznenadnog zatvaranja ambasade Srbije u Skoplju 2017. godine.