Predmetna javna nabavka predstavlja jednu od četiri nabavke koje je tokom 2020. sprovelo JP „Nacionalni park Fruška gora”, u kojima je favorizovan ponuđač „Bonik team” d.o.o. iz Beočina. Specifičnost ovog postupka u odnosu na brojne slične primere nepostojanja konkurencije ogleda se u činjenici da je naručilac sa ovim ponuđačem zaključio okvirni sporazum iako ponuđač nije ispunio dodatni uslov u pogledu kadrovskog kapaciteta. Konkursnom dokumentacijom je u okviru kadrovskog kapaciteta traženo da ponuđač ima po dva radno angažovana lica obučena za rad sa trimerom i testerom za svaku od pet partija, a ponuđač „Bonik team” je kao dokaz ispunjenosti ovog uslova dostavio ugovore o radu za 11 lica, od čega su ugovori za 9 lica bili nevažeći u momentu podnošenja ponude.

Da se ne radi o slučajnom propustu naručioca prilikom stručne ocene ponuda, svedoči podatak da je JP „Nacionalni park Fruška gora”, samo dva i po meseca kasnije, u drugom postupku (usluge pripreme zemljišta za rasadnik) ponovo dodelio ugovor istom ponuđaču u situaciji kada nije ispunjavao dodatni uslov, ovog puta u pogledu tehničkog kapaciteta. U tom postupku je ovaj ponuđač kao dokaz da raspolaže odgovarajućim buldožerom dostavio ugovor o zakupu zaključen sedam meseci pre nego što je zakupodavac zaista i postao vlasnik buldožera koji je bio predmet zakupa.

U navedenim primerima ponuda ponuđača „Bonik team” je morala biti odbijena kao neprihvatljiva u skladu sa ZJN, ali mu je naručilac, uprkos tome, u oba slučaja dodelio ugovor/okvirni sporazum. Pri tome, u postupku nabavke usluga gajenja i zaštite šuma, okvirni sporazum za svih pet partija je potpisan po ceni identičnoj procenjenoj vrednosti javne nabavke – 19.384.305,00 dinara bez PDV-a.

Ova činjenica još više dobija na težini ako se uzme u obzir da je Fruška gora poslednjih godina poprište sve intenzivnije seče šuma i da je šumski ekosistem ozbiljno ugrožen. S tim u vezi, umesto da se posebna pažnja obrati na gajenje i zaštitu šuma, okvirni sporazum za pružanje ovih usluga se dodeljuje ponuđaču koji ne ispunjava dodatne uslove za učešće u postupku. Svrha propisivanja dodatnih uslova je upravo da se u skladu sa specifičnostima predmeta javne nabavke osigura učešće onih ponuđača koji su sposobni da što kvalitetnije realizuju konkretan ugovor o javnoj nabavci. Potpuno suprotno, u analiziranim primerima se okvirni sporazum zaključuje sa osobom koja nije dokazala da može da pruži tražene usluge.

U vezi sa navedenim, posebno je zanimljiv nalaz DRI u pogledu načina na koji je naručilac formulisao dodatni uslov kadrovskog kapaciteta u postupcima u kojima je učestvovao ponuđač „Bonik team” iz Beočina i onim postupcima u kojima nije učestvovao. Kako je u izveštaju DRI navedeno, revizijom je konstatovano da je naručilac u četiri postupka javnih nabavki tokom 2020. godine u kojima se kao ponuđač javljao „Bonik team”, kao dokaz ispunjenosti dodatnog uslova kadrovskog kapaciteta zahtevao dostavljanje samo ugovora o radnom angažovanju. I u svim tim postupcima ugovor je dodeljen upravo ovom ponuđaču. Nasuprot tome, kod ostalih javnih nabavki u kojima se kao dodatni uslov tražilo posedovanje kadrovskog kapaciteta, u kojima nije učestvovao ovaj ponuđač, pored ugovora su traženi i M obrasci.

Pri tome, od četiri postupka u kojima je tokom 2020. ugovor dodeljen ponuđaču „Bonik team”, u dva postupka je ovaj ponuđač jedini podneo ponudu, a u druga dva postupka je podneta još po jedna, fiktivna ponuda, kako bi se stvorio privid konkurencije.

Sve što smo naveli pokazuje da je tržište u Srbiji podeljeno i da se u mnogim oblastima unapred zna kome će biti dodeljen ugovor. Posledice toga su potpuno odsustvo konkurencije i značajan odliv budžetskih sredstava. U takvim okolnostima, ostvarenje principa „najbolja vrednost za novac” je praktično nemoguće.