Pokušaji naručilaca da neopravdano primenjuju pregovarački postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda iz razloga hitnosti (u daljem tekstu: pregovarački postupak „po hitnosti”) svakako nisu neuobičajeni u praksi javnih nabavki u Srbiji. Ono što ovaj slučaj međutim čini posebnim jeste činjenica da je u konkretnom slučaju naručilac pokušao da dovede u zabludu nadležne organe u pogledu postojanja osnova za sprovođenje ovog postupka, te da je u dva paralelna postupka (otvorenom i pregovaračkom), praktično istovremeno sa istim ponuđačem zaključio dva ugovora o javnoj nabavci za isti predmet nabavke!

Naime, u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama naručilac može sprovesti pregovarački postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda ako zbog izuzetne hitnosti prouzrokovane vanrednim okolnostima ili nepredviđenim događajima, čije nastupanje ni u kom slučaju ne zavisi od volje naručioca, nije mogao da postupi u rokovima određenim za otvoreni ili restriktivni postupak.

U konkretnom slučaju naručilac je dva meseca pre isteka prethodno zaključenog ugovora za vakuum epruvete, držače i igle pokrenuo otvoreni postupak javne nabavke u kome su predmet jedne od partija bila upravo ova medicinska sredstva. Nakon donošenja odluke o dodeli ugovora ponuđaču „Eco trade BG” d.o.o. Niš, jedan od nezadovoljnih ponuđača je podneo zahtev za zaštitu prava kojim je osporio odluku u delu koji se odnosi na predmetnu partiju.

Ne čekajući da Republička komisija odluči o zahtevu za zaštitu prava, naručilac je paralelno pokrenuo pregovarački postupak „po hitnosti” za isti predmet – vakuum epruvete, držači i igle, samo za kraći period u odnosu na otvoreni postupak, a samim tim i za manju količinu ovih medicinskih sredstava. Naručilac je na taj način hteo da „premosti” period dok ne bude odlučeno o zahtevu za zaštitu prava za navedenu partiju u otvorenom postupku, odnosno da dobije potrebne količine predmeta nabavke dok ne bude doneta odluka u postupku zaštite prava.

Isti ponuđač koji je podneo zahtev za zaštitu prava u otvorenom postupku, podneo je zahtev i u pregovaračkom postupku „po hitnosti”, osporivši postojanje osnova za vođenje ovog postupka.

Sa druge strane, budući da je naručilac pre pokretanja pregovaračkog postupka „po hitnosti” dužan da zatraži mišljenje od Uprave za javne nabavke o osnovanosti primene predmetnog pregovaračkog postupka, on je to i učinio navodeći da je bolnica zbog preopterećenosti i velikog broja korisnika usluga, posebno u uslovima proglašene epidemije gripe, ranije od očekivanog potrošila sve vakuum epruvete, držače i igle nabavljene u prethodno sprovedenom postupku javne nabavke. Dalje je naveo da je radi nabavke novih količina vakuum epruveta, držača i igala pokrenut otvoreni postupak javne nabavke skoro dva meseca pre isteka prethodnog ugovora, ali da je problem nastao zbog podnošenja zahteva za zaštitu prava, što za posledicu ima da postupak ne može biti okončan u planiranom roku zbog neizvesnog trajanja postupka zaštite prava, naročito imajući u vidu da Republička komisija odluku po podnetom zahtevu za zaštitu prava nije donela u zakonom propisanom roku. Kao ključni argument za osnovanost primene pregovaračkog postupka u konkretnom slučaju naručilac je istakao da su krajem decembra 2016. godine istekli svi rokovi da Republička komisija donese odluku po podnetom zahtevu za zaštitu prava koji se odnosi na otvoreni postupak javne nabavke vakuum epruveta, držača i igala.

Kako, međutim, mišljenje Uprave o osnovanosti primene pregovaračkog postupka „po hitnosti” nema suspenzivno dejstvo, te kako naručilac u ovom postupku može da donese odluku o dodeli ugovora i da zaključi ugovor o javnoj nabavci čak i kada je podnet zahtev za zaštitu prava, naručilac je i iskoristio tu mogućnost te je ne čekajući mišljenje Uprave, odnosno odluku Republičke komisije, 14.02.2017. doneo odluku o dodeli ugovora, zaključio ugovor i obaveštenje o tome istog dana objavio na Portalu javnih nabavki. Ugovor je dodeljen istom ponuđaču kome je dodeljen i u otvorenom postupku javne nabavke, kompaniji „Eco trade BG” d.o.o. Niš.

Važno je napomenuti da je u trenutku kada je doneta odluka i zaključen ugovor u pregovaračkom postupku „po hitnosti” (14.02.2017), Republička komisija već bila odlučila o zahtevu za zaštitu prava u otvorenom postupku (06.02.2017), zbog čega je donošenje odluke i zaključivanje ugovora u pregovaračkom postupku postalo potpuno bespredmetno. Posebno iz razloga što je Republička komisija rešenjem odbila zahtev za zaštitu prava, tako da u otvorenom postupku od tog trenutka nije bilo prepreka da se zaključi ugovor za ova medicinska sredstva. O nelogičnosti ubrzanog zaključenja ugovora u pregovaračkom postupku posebno govori činjenica da je Republička komisija zaključkom od 31.01.2017. produžila rok za odlučivanje po zahtevu za zaštitu prava za 15 dana, odnosno do 15.02.2017. i ovaj zaključak dostavila naručiocu, tako da je naručiocu unapred bio poznat krajnji rok do kojeg će Republička komisija doneti odluku.

Sa druge strane, ugovor za predmetna medicinska sredstva u otvorenom postupku je zaključen 21.02.2017. godine.

Imajući u vidu sve navedeno, potpuno je jasno da u konkretnom slučaju postoji niz kompleksnih formalnih problema i nedostataka.

Prvi i možda najvažniji problem je pokušaj dovođenja nadležnog organa u zabludu u pogledu ključnog podatka koji se odnosi na osnovanost primene pregovaračkog postupka, a to je protek roka za odlučivanje Republičke komisije po zahtevu za zaštitu prava.

Podnošenje zahteva za zaštitu prava, načelno i samo po sebi (bez nastanka i nekih drugih razloga) nije razlog za primenu pregovaračkog postupka „po hitnosti”. Zahtev za zaštitu prava je redovno pravno sredstvo kojim raspolažu ponuđači, predstavlja nešto što uobičajeno i koriste, te ne predstavlja nikakvu vanrednu okolnost koju naručioci nisu mogli uzeti u obzir. Međutim, nepostupanje nadležnih organa u zakonom propisanim rokovima jeste vrlo relevantno i može biti ključni i presudni argument koji bi vodio opravdanosti primene pregovaračkog postupka, budući da naručioci ne mogu da pretpostave kašnjenje u odlučivanju nadležnih organa i nisu dužni da to kašnjenje uzmu u obzir prilikom određivanja rokova i preduzimanja radnji u javnim nabavkama.

Međutim, u konkretnom slučaju problem predstavlja činjenica što je zahtev za zaštitu prava u otvorenom postupku podnet 05.01.2017. godine, da je postupak pred Republičkom komisijom po tom zahtevu otpočeo 11.01.2017. godine, te tako krajem decembra 2016. godine nikako nisu mogli isteći svi rokovi da Republička komisija donese odluku po podnetom zahtevu, kako to tvrdi naručilac!

Simptomatična je i činjenica da naručilac navedene razloge i obrazloženja o osnovanosti primene pregovaračkog postupka nije naveo u odluci o pokretanju postupka, ali što je još važnije, nije ih naveo ni u obaveštenju o pokretanju pregovaračkog postupka (što je bio obavezan da učini), niti ih je naveo u odluci o dodeli ugovora. Kako se obaveštenje o pokretanju pregovaračkog postupka i odluka o dodeli ugovora objavljuju na Portalu javnih nabavki i internet stranci naručioca, time je naručilac izbegao svoju obavezu da ova obrazloženja (uključujući i netačan podatak o isteku roka za odlučivanje po podnetom zahtevu za zaštitu prava) učini javno dostupnim i transparentnim, samim time i lako proverljivim.

Uprava za javne nabavke je svojim dopisom od 10.02.2017. zahtevala od naručioca određene dodatne podatke, kako bi zauzela stav o osnovanosti primene pregovaračkog postupka, odnosno da se izjasni o tome kada je zaključen prethodni ugovor o javnoj nabavci predmetnih dobara, kada je isteklo važenje navedenog ugovora, kada je uočeno da prvobitno zaključeni ugovor prestaje da važi, koliki je iznos procenjene vrednosti javne nabavke u pregovaračkom postupku, odnosno koliki je u otvorenom postupku koji je pokrenut, kao i kog datuma je podnet zahtev za zaštitu prava.

Naručilac se o dodatnim pitanjima Uprave nije izjasnio sve do okončanja pregovaračkog postupka „po hitnosti” i zaključenja ugovora, pa i znatno posle toga. Verujemo da se uopšte ne bi ni izjasnio i da bi u potpunosti ignorisao ovaj zahtev Uprave da nije pokrenut postupak zaštite prava u pregovaračkom postupku.

U navedenom postupku zaštite prava Republička komisija je od naručioca zatražila da se izjasni da li je od Uprave za javne nabavke dobio mišljenje o osnovanosti primene pregovaračkog postupka, te je naručilac tek nakon ovog zahteva, dopisom od 06.06.2017. Upravi dostavio tražena izjašnjenja. Uprava za javne nabavke je nakon toga, naravno, donela negativno mišljenje o osnovanosti primene pregovaračkog postupka „po hitnosti”.

Sledeća problematična stvar u konkretnom slučaju jeste to što je naručilac u pregovaračkom postupku „po hitnosti” zaključio ugovor o javnoj nabavci odmah, bez čekanja, istog dana kada je istekao rok za podnošenje ponuda – dakle 14.02.2017. godine, i istog dana je i objavio na Portalu javnih nabavki obaveštenje o zaključenom ugovoru. Reč je o izuzetnoj žurbi, za koju bi se reklo da prirodno proističe iz stanja hitnosti (a koje smo ranije već demantovali). Ovde međutim, uopšte nije postojao razlog za ovakvom žurbom, budući da je naručilac unapred znao da će odluka po postupku zaštite prava u otvorenom postupku biti doneta najkasnije 15.02.2017. godine, kada bi u slučaju da se zahtev za zaštitu prava odbije kao neosnovan, mogao zaključiti ugovor za ovu partiju, a usled čega bi ugovor o javnoj nabavci u pregovaračkom postupku postao u potpunosti bespredmetan.  

Štaviše, Republička komisija je bila prilično efikasna, tako da je već 06.02.2017. godine donela rešenje kojim je zahtev za zaštitu prava podnosioca u otvorenom postupku odbijen kao neosnovan. To je stvorilo i formalne mogućnosti da se odmah i bez odlaganja pristupi zaključenju ugovora u otvorenom postupku za predmetnu partiju. Međutim uprkos tome, naručilac je hitro pristupio zaključenju ugovora u pregovaračkom postupku i o tome objavio obaveštenje na Portalu javnih nabavki 14.02.2017. godine, dok je obaveštenje o zaključenju ugovora u otvorenom postupku objavio 21.02.2017. godine.  

Posledica ovakvog postupanja naručioca je da su istovremeno postojala 2 ugovora za isti predmet nabavke, s tim da je ugovor zaključen u pregovaračkom postupku „po hitnosti” sasvim sigurno bio ništav, budući da nije postojao osnov za sprovođenje te vrste postupka javne nabavke.

Važno je istaći i da je Republička komisija odlučujući o zahtevu za zaštitu prava u pregovaračkom postupku, po službenoj dužnosti utvrdila da u konkretnom slučaju nisu postojali uslovi za sprovođenje pregovaračkog postupka „po hitnosti”. Međutim, budući da je tu odluku donela tek 28.07.2017. godine, sa značajnim zakašnjenjem u odnosu na rokove podnošenja zahteva za zaštitu prava, a pošto je ugovor o javnoj nabavci u spornom pregovaračkom postupku zaključen 14.02.2017. godine, time je omogućena realizacija navedenog nezakonitog ugovora u značajnom delu.

Kada su u pitanju slučajevi u kojima postoji rizik od izvršenja nezakonitog ugovora o javnoj nabavci, smatramo da je potrebno da Republička komisija bude znatno efikasnija (najmanje onako efikasna kao što je bilo u slučaju otvorenog postupka JN-27/16), tj. da donosi odluke vodeći računa o rokovima koji će onemogućiti trajanje i izvršenje nezakonito zaključenih ugovora.

Naposletku, ovakvim postupanjem naručilac je učinio prekršaj propisan Zakonom o javnim nabavkama, s obzirom na to da je sproveo postupak javne nabavke koji nije otvoren ili restriktivni postupak, kada za to nisu postojali uslovi.