Predmet ove studije slučaja je postupak javne nabavke usluga čišćenja i uklanjanja divljih deponija rasutih po ataru koji je tokom 2018. godine sproveo Grad Pančevo, odnosno nepravilnosti i nezakonitosti uočene prilikom sprovođenja ovog postupka.

Naime, konkursna dokumentacija za predmetni postupak javne nabavke bila je u suprotnosti sa Zakonom o javnim nabavkama (ZJN), imajući u vidu da ponuđači na osnovu nje nisu mogli da pripreme prihvatljivu ponudu. Tako naručilac u konkursnoj dokumentaciji nije naveo lokacije na kojima će se pružati usluge, površinu tih lokacija, kao ni okvirne količine usluga koje se nabavljaju, iako su mu ovi podaci nesumnjivo bili poznati i nije postojao niti jedan razlog da ih ne objavi. Šta više, naručilac je ponuđače nezakonito uslovio obilaskom lokacija na kojima je trebalo pružati predmetne usluge kako bi stekli uvid u podatke i informacije koje su im bile neophodne da pripreme prihvatljivu ponudu. Dakle, naručilac ne samo da je propustio da u konkursnoj dokumentaciji navede podatke i informacije od značaja za pripremu ponude, već je zahtevanjem obaveznog obilaska lokacije doveo potencijalne ponuđače u neravnopravan položaj izloživši ih nepotrebnom trošku, posebno imajući u vidu različitu udaljenost njihovih sedišta od mesta koja je trebalo obići.

Nejasno je zašto naručilac u konkursnoj dokumentaciji nije odredio makar okvirne količine usluga koje se nabavljaju, posebno što su mu nesumnjivo morali biti poznati parametri na osnovu kojih je mogao da utvrdi ove količine – lokacije na kojima je trebalo pružati predmetne usluge, površine tih lokacija i broj pređenih kilometara prilikom odvoza otpada na sanitarne deponije.  Da nije postojao razlog da se ne utvrde količine predmetnih usluga, potvrđuje i činjenica da je naručilac u konkursnoj dokumentaciji naveo okvirne količine otpada koji je trebalo ukloniti (155 000 metara kubnih).

Ovako, ponuđači su mogli da ponude samo jedinične cene za stavke koje su činile predmet nabavke, a naručilac je „najpovoljniju“ ponudu birao primenom kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude, pri čemu je broj pondera za svaki element kriterijuma utvrđivao na osnovu zbira jediničnih cena za pojedine stavke predmeta nabavke.

U takvoj situaciji, međutim, ponuđač je mogao da proceni (ili zna) da će potreba za obavljanjem određenih usluga biti manja u periodu važenja ugovora i da za te usluge ponudi znatno nižu jediničnu cenu u odnosu na druge ponuđače, a da za druge usluge za koje proceni (ili zna) da će se u istom periodu obavljati u većem obimu ponudi više jedinične cene u odnosu na druge ponuđače. U tom slučaju, iako je njegova ponuđena jedinična cena najniža, njegova ponuda u krajnjoj liniji, nakon konačne realizacije ugovora ne bi bila najpovoljnija. Dakle, u slučaju kada količine (makar okvirne) predmeta nabavke nisu određene i kada se kao kriterijum (ili element kriterijuma) za izbor najpovoljnije ponude koristi zbir jediničnih cena, ponude su neuporedive. Samim tim, ovakva praksa otvara prostor za brojne zloupotrebe i nedozvoljene dogovore u javnim nabavkama i u suprotnosti je sa načelima efikasnosti i ekonomičnosti postupka, transparentnosti, kao i načelom jednakosti ponuđača.

Na kraju, pored uočenih nezakonitosti, u predmetnom postupku javne nabavke konkursna dokumentacija je sadržala i kontradiktorne dodatne uslove i pogledu poslovnog i kadrovskog kapaciteta tako da nije bilo moguće utvrditi koja vrsta otpada će biti tretirana prilikom izvršenja ugovora (neopasni i/ili opasni otpad), što je moglo da dovede do toga da izabrani ponuđač nema zakonom definisane dozvole potrebne za izvršenje ugovora.

Imajući u vidu sve napred uočene nezakonitosti, nepravilnosti i kontradiktornosti, potpuno je jasno zašto je u predmetnom postupku izostala konkurencija, odnosno zašto je podneta samo jedna ponuda. Ipak, veoma čudi činjenica što u konkretnom slučaju niko od zainteresovanih lica (potencijalnih ponuđača), a sigurno ih je bilo, nije izjavio zahtev za zaštitu prava kojim bi osporio konkursnu dokumentaciju i makar pokušao da otkloni pomenute nezakonitosti i kontradiktornosti. To može da znači ili da u ovoj oblasti postoje nedozvoljeni dogovori između privrednih subjekata u pogledu podele tržišta ili da su privredni subjekti, imajući u vidu neujednačenu i u pojedinim slučajevima krajnje upitnu praksu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, u potpunosti izgubili poverenje u ovo nezavisno telo. Na žalost, ni jedan od ponuđenih odgovora ne pruža razlog za optimizam.