Predmet ove studije su postupci javnih nabavki usluga uklanjanja animalnog otpada koje su sprovodile pojedine lokalne samouprave u Vojvodini tokom 2020. godine.

Za analizirane postupke javnih nabavki karakteristična je činjenica da su konkursne dokumentacije za sve postupke bile identične u pogledu tehničkog kapaciteta kao dodatnog uslova za učešće ponuđača[1] (ali najvećim delom i u pogledu ostalih elemenata), zatim da je u svakom postupku ponudu podneo samo jedan ponuđač – „Eko-vet plus” d.o.o. iz Vrbasa, kao i da je ponuda tog ponuđača u svim slučajevima bila veoma blizu ili identična procenjenoj vrednosti i kao takva izabrana u odsustvu bilo kakve konkurencije.

Važno je napomenuti i da je gotovo u svim konkursnim dokumentacijama bila navedena samo površina na kojoj se prostire opština/grad na čijoj teritoriji će se vršiti tražena usluga (u kvadratnim kilometrima), kao i broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava (aktivnih i pasivnih), bez navođenja koliko grla stoke poseduju poljoprivredna gazdinstva. Samo za opštinu Bač je bilo navedeno koliko se okvirno očekuje kilograma životinjskih leševa iz domaćinstva, koliko sa javnih površina, odnosno koliko će biti redovnih obilazaka terena. Sa druge strane, u skladu sa konkursnom dokumentacijom, ponuđači je trebalo cenu da iskažu ili kao ukupnu cenu za period od 12 meseci, ili kao cenu na mesečnom nivou (za period od 12 meseci). Dakle, trebalo je ponuditi paušalne mesečne ili godišnje iznose, a da pritom ni u jednom slučaju (osim u Baču) nije bilo poznato koliko ima potencijalnih leševa ili koliko je (bar okvirno) domaćinstava ili poljoprivrednih gazdinstava koje imaju domaće životinje ili stoku.

Samim tim se postavlja pitanje na osnovu čega su naručioci odredili procenjene vrednosti predmetnih nabavki, odnosno da li su navedene procenjene vrednosti (ali i ponuđene cene) bile realne. Takođe, postavlja se pitanje zašto od ponuđača nije traženo da navedu jedinične cene po kilogramu i da im onda bude plaćeno za realnu količinu, tj. za kilograme uklonjenih leševa, budući da je to kod ovakve vrste usluga moguće utvrditi i na taj način jednostavno kontrolisati izvršenje ugovora o javnoj nabavci. U predmetnim postupcima naručilac, međutim, nije naveo nikakve posebne tehničke specifikacije kao parametre na osnovu kojih bi kasnije bilo moguće pratiti realan obim izvršenja ugovora, a koji bi potvrdili da su i sredstva koja su isplaćena izabranom ponuđaču zaista bila realno potrebna.

Sve navedene činjenice rađaju sumnju da je dodatni uslov u pogledu tehničkog kapaciteta, a moguće i dogovor između potencijalnih ponuđača ili možda, neka vrsta zabrane ostalim ponuđačima da učestvuju, doveo do toga da u svakom od navedenih postupaka bude podneta samo jedna ponuda i to istog ponuđača.

Takođe, način na koji su sprovedene ove javne nabavke ukazuje na očiglednu povredu dva možda i najvažnija načela javnih nabavki – načela efikasnosti i ekonomičnosti, kao i načela obezbeđivanja konkurencije. Naposletku, predmetne nabavke ukazuju i na neke od razloga zbog kojih je u Srbiji broj podnetih ponuda po jednom postupku javne nabavke izuzetno mali.

[1] Dodatnim uslovom tehničkog kapaciteta od ponuđača je traženo da poseduje:

1. najmanje 3 motorna vozila (kamiona hladnjače) specijalizovane za ovu vrstu usluge, od kojih bar 1 vozilo ima nosivost od najmanje 1 tone neto;
2. raspolaže sa specijalizovanom peći za spaljivanje leševa i otpada životinjskog porekla, čiji proizvođač ispunjava zahteve standarda ISO 9001.