Kao i u slučaju javne nabavke sredstva za dezinfekciju vode JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”, i u predmetnoj nabavci naručilac je ograničio konkurenciju među ponuđačima i favorizovao tačno određenog ponuđača i proizvod načinom na koji je odredio predmet javne nabavke i tehničku specifikaciju zahtevanog dobra. Dakle, očigledno je da ovakvo postupanje naručioca nije usamljen slučaj, jer su pored ova dva naručioca brojna JKP u Srbiji pokušala (neki i uspešno) da na navedeni način nabave hlor-dioksid tačno određenog proizvođača, bez adekvatnog obrazloženja svojih objektivnih potreba. Ovaj slučaj je između ostalog odabran i zato što je u Užicu prethodnih godina postojao ozbiljan problem u vodosnabdevanju, koji je nastao zbog bakteriološke neispravnosti vode za piće.

Hlor-dioksid, predmet sporne partije 4, predstavlja sredstvo za dezinfekciju vode koje je predviđeno i Pravilnikom o dezinfekciji i pregledu vode za piće. Dobija se mešanjem praškastih ili tečnih komponenti, a može da se nabavi i kao gotov proizvod. U sva tri slučaja funkcionalnost proizvoda koji se sastoji od praškastih komponenti (koje meša kupac), proizvoda koji se sastoji od tečnih komponenti (koje meša kupac) i gotovog proizvoda (koji se kao takav direktno koristi) potpuno je ista: razlikuje se samo postupak, odnosno tehnologija dobijanja hlor-dioksida.

Dakle, kada naručilac nabavlja hlor-dioksid, tada ga može kupiti kao dvokomponentni tečni preparat, kao dvokomponentni praškasti preparat ili kao gotov proizvod hlor-dioksida, tačno određene količine aktivne materije. To je jedini način konkurentnog, funkcionalnog i nediskriminatorskog nabavljanja ovog dobra i kojim se ni na koji način ne narušava pravo naručioca da nabavi dobro sa funkcijom koju to dobro treba da postigne. Količina komponenti koje se mešaju za dobijanje hlor-dioksida je potpuno irelevantna u pogledu njegove funkcionalnosti.

U posmatranoj javnoj nabavci, naručilac je kao predmet partije 4 odredio dvokomponentni praškasti preparat uz navođenje naziva proizvoda određenog proizvođača – Twinoxid i dodatak „ili ekvivalent”. Takođe, konkursnom dokumentacijom precizno su određene količine i kvalitet traženih praškastih komponenti.

Na činjenicu da je na navedeni način favorizovao tačno određenog ponuđača, naručiocu je ukazalo zainteresovano lice u zahtevu za dodatnim pojašnjenjem konkursne dokumentacije, istovremeno ističući da jedini parametar koji bi trebalo da bude važan naručiocu jeste količina aktivne supstance koja se dobija mešanjem praškastih ili tečnih komponenti, odnosno količina aktivne materije u gotovom proizvodu. Zainteresovano lice je sugerisalo naručiocu da pored dvokomponentnog praškastog preparata, kao predmet partije br. 4 dozvoli i tečne komponente, te da umesto navođenja količina komponenti koje je potrebno ponuditi, definiše jedino potrebnu količinu hlor-dioksida kao aktivne supstance.

U odgovoru na ovaj zahtev naručilac je odbio navedene sugestije, uz argument da je Projektom rekonstrukcije i dogradnje postrojenja za proizvodnju vode za piće u Užicu koji je uradio Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi” (u daljem tekstu: Projekat), predviđeno korišćenje praškastih komponenti za automatsku proizvodnju i doziranje hlor-dioksida. Zanimljivo je da je naručilac u svom odgovoru prvi put pomenuo ovaj Projekat na kome je zasnovao predmet ove javne nabavke, kao i da taj Projekat ni u jednom momentu u toku ovog postupka nije učinio dostupnim potencijalnim ponuđačima.

 Nakon toga je zainteresovano lice podnelo zahtev za zaštitu prava, ali je naručilac uprkos tome, u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama doneo odluku da nastavi sa aktivnostima, odnosno da donese odluku o dodeli ugovora i zaključi ugovor, navodeći kao argument da bi zadržavanje daljih aktivnosti u predmetnom postupku prouzrokovalo velike teškoće u radu i poslovanju, koje su nesrazmerne u odnosu na vrednost javne nabavke, jer bi se ugrozilo redovno snabdevanje građana zdravom pijaćom vodom.

U predmetnom postupku javne nabavke podnete su samo dve ponude, a oba ponuđača su ponudila upravo preparat Twinoxid, na šta je zainteresovano lice i ukazivalo u zahtevima za dodatnim pojašnjenjem konkursne dokumentacije i zahtevu za zaštitu prava.

Nakon što je ugovor zaključen sa povoljnijim ponuđačem, Republička komisija je rešenjem usvojila zahtev za zaštitu prava i poništila predmetni postupak u celini.

U rešenju Republičke komisije je konstatovano da naručilac nije osporio navode podnosioca zahteva da se zahtevom da komponente od kojih se dobija hlor-dioksid moraju biti praškaste, ograničava konkurencija u korist jednog ponuđača koji nudi takve preparate, niti je osporio tvrdnju podnosioca zahteva da i tečne i praškaste komponente daju isti rezultat odnosno hlor-dioksid kao proizvod koji se u konkretnom slučaju nabavlja, a da je jedino tehnologija dobijanja istog različita. Republička komisija je takođe konstatovala da iz argumentacije naručioca jedino proizilazi da je u toku rekonstrukcija postrojenja za preradu vode za piće u Užicu koju finansira Vlada Republike Srbije i grad Užice, te da je projektom definisana oprema koja se koristi za doziranje praškastih komponenti hlor-dioksida, a sve u skladu sa Projektom. Inače, naručilac nije ni Republičkoj komisiji dostavio sporni Projekat.

S tim u vezi Republička komisija je istakla da naručilac prilikom propisivanja tehničkih zahteva ne sme zanemariti svoju zakonsku obavezu da u svakom konkretnom postupku javne nabavke obezbedi što je moguće veću konkurenciju, posebno u situaciji kada na tržištu postoje drugi oblici istog proizvoda koji daju identičan krajnji proizvod – hlor-dioksid.

Na osnovu svega navedenog, više je nego očigledno da je naručilac u konkretnom postupku javne nabavke želeo da dobije tačno određeni proizvod. Ostalo je nejasno na osnovu čega je naručilac bio ubeđen da mu ne bi odgovarao ni jedan drugi proizvod, odnosno drugačija tehnologija dobijanja hlor-dioksida. Pritom naručilac nikada nije objavio projekat koji mu je bio jedino obrazloženje.

Apsurdno, u konkretnom slučaju, naručilac je sproveo otvoreni postupak javne nabavke koji je karakterističan upravo po tome što sva zainteresovana lica mogu podneti ponudu i koji, samim tim, podrazumeva najširu moguću konkurenciju. Iz priloženog je potpuno jasno da takva konkurencija u predmetnom postupku ni blizu nije bila obezbeđena, već je upravo suprotno bila potpuno ograničena.