Republički fond za zdravstveno osiguranje je tokom jula 2020. godine sproveo pregovarački postupak bez objavljivanja javnog poziva procenjene vrednosti od preko 1,5 milijarde dinara u cilju nabavke sanitetskog i medicinskog potrošnog materijala, iako za to nisu postojali zakonom propisani uslovi. Naime, RFZO je kao okolnosti koje su opravdavale izuzetnu hitnost ove nabavke naveo tadašnju epidemiološku situaciju u zemlji, odnosno znatno uvećanu potrošnju sanitetskog i medicinskog potrošnog materijala usled povećanja broja zaraženih virusom SARS-CoV-2, pri čemu predmet jednog broja partija nije imao nikakve veze sa lečenjem pacijenata zaraženih korona virusom, niti se nalazio u protokolu za njihovo lečenje.

Pregovarački postupak zbog izuzetne hitnosti primenjuje se samo u slučajevima kada je određena dobra neophodno nabaviti radi zaštite života i zdravlja tokom npr. epidemije i to bez čekanja, odmah. Zbog vanrednih okolnosti u kojima se sprovodi i u kojima je prioritet spasavanje života ili zdravlja ljudi, odnosno životne sredine, kod ove vrste postupka eliminisani su proceduralni zahtevi javne nabavke koji bi mogli na bilo koji način da ugroze navedeni prioritet. Samim tim, pregovarački postupak zbog hitnosti je najmanje transparentan postupak javne nabavke u kome je konkurencija po pravilu ograničena, zbog čega ga i treba sprovoditi izuzetno i samo u slučajevima u kojima je spasavanje života i zdravlja ljudi zaista pitanje vremena.

U konkretnom slučaju, situacija izazvana epidemijom korona virusa u zemlji u tom trenutku jeste bila ozbiljna, ali je veliko pitanje da li je bila ozbiljna u meri koja je opravdavala hitnu nabavku potrošnog materijala u okviru svih 37 partija. Sasvim sigurno nije iziskivala hitnu nabavku potrošnog materijala koji nema nikakve veze sa lečenjem kovid pacijenata i koji se ne nalazi u protokolu za njihovo lečenje, kao što su set za laparaskopske operacije (koji se koristi za ispitivanje organa unutar abdomena), linearni i cirkularni stapleri (hirurški šavni materijal koji se koristi u abdominalnoj i rektalnoj hirurgiji), hirurške komprese, nesterilni pokrivači za operacione stolove, endoskopske video-kapsule (koja se koristi za snimanje debelog creva i želuca) itd. S obzirom na navedeno, naručilac je pod okriljem netransparentnog pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva očigledno pokušao da nabavi određeni potrošni materijal velike procenjene vrednosti (blizu 200 milona dinara bez PDV-a), iako za njegovu nabavku nikako nisu bili ispunjeni uslovi propisani ZJN-om (obezbeđivanje osnovnih životnih uslova u slučajevima elementarnih nepogoda ili tehničko-tehnoloških nesreća čije posledice ugrožavaju bezbednost, zdravlje i živote ljudi, materijalna dobra ili životnu sredinu).

Pored toga što nisu bili ispunjeni uslovi za pokretanje pregovaračkog postupka zbog hitnosti, u konkretnom slučaju je i konkurencija bila u potpunosti isključena. Ponude za svih 37 partija je podnelo 8 ponuđača, i to tako da je za svaku partiju (izuzev za jednu) bila podneta samo po jedna ponuda. Pri tome, ponude za 32 od 37 partija bile su identične procenjenoj vrednosti tih partija, dok je samo za tri partije ponuđena nešto niža cena od procenjene vrednosti. Za preostale dve partije je čak ponuđena viša cena od procenjene vrednosti i ove ponude su kao takve izabrane.[1]

Kao što je navedeno, pregovarački postupak zbog hitnosti je sam po sebi jedan od najmanje transparentnih postupaka javne nabavke, u kome je zbog potrebe hitnog postupanja konkurencija po pravilu ograničena. To ne znači, međutim, da naručilac ne treba da pokuša da obezbedi konkurenciju u meri u kojoj je to moguće u datim okolnostima. Štaviše, ZJN propisuje da javna nabavka ne sme da bude oblikovana sa namerom izbegavanja primene ovog zakona ili izbegavanja primene odgovarajuće vrste postupka javne nabavke ili sa namerom da određene privredne subjekte neopravdano dovede u povoljniji ili u nepovoljniji položaj. U konkretnom slučaju, međutim, konkurencija uopšte nije postojala i sasvim je izvesno ili da su se ponuđači unapred međusobno dogovorili ko će podneti ponudu za koju partiju ili, još verovatnije, da je naručilac unapred isključio konkurenciju pozvavši samo osmoro određenih ponuđača za 37 partija pod izgovorom navodne hitnosti.

Takođe, imajući u vidu da je u predmetnom postupku okvirni sporazum velike vrednosti (i to pretežno za potrošni materijal koji nije u vezi sa lečenjem kovid pacijenata) dodeljen firmi u vlasništvu rođake potpredsednika Pokrajinske vlade i pokrajinskog sekretara za zdravstvo Zorana Gojkovića, kao posebno zanimljivo postavilo se pitanje postojanja sukoba interesa. Kao i u prethodnim sličnim situacijama, nadležni organ koji je trebalo da da odgovor na ovo pitanje, Agencija za sprečavanje korupcije, oglasila se tek nakon upornog pisanja medija o slučaju, navodeći da je protiv Zorana Gojkovića pokrenut postupak prethodne provere ispunjenosti uslova za pokretanje postupka zbog povrede odredaba Zakona o sprečavanju korupcije. Da je Agencija blagovremeno i samoinicijativno reagovala i izjasnila se po pitanju postojanja sukoba interesa aktuelnog pokrajinskog sekretara, smatramo da bi pažnja mnogo ranije i više bila usmerena na ono što bi u konkretnom slučaju trebalo da bude najvažnije – na sam postupak javne nabavke, odnosno na to da li su postojali razlozi za primenu pregovaračkog postupka po hitnosti, da li je oštećen budžet, ograničena konkurencija itd. Ovako je Agencija zakasnelom reakcijom, ali i pokretanjem postupka za koji do današnjeg dana nismo saznali kako je okončan, samo doprinela raznim spekulacijama u javnosti i skretanju pažnje sa onoga što bi trebalo da bude glavno pitanje u konkretnom slučaju.[2]

Inače, samo mesec dana od okončanja postupka RFZO je obustavio realizaciju zaključenih okvirnih sporazuma zato što su, kako je navedeno u odgovoru medijima, u međuvremenu zdravstvene ustanove koje su imale zahteve za hitnom nabavkom uspele da nabave potrošni materijal iz drugih izvora, odnosno donacija, kao i zato što je u isto vreme počelo smirivanje epidemiološki pogoršane situacije.

Ovakav epilog samo je potvrda da u konkretnom slučaju nisu postojali uslovi za sprovođenje ove vrste pregovaračkog postupka, te da je predmetni postupak sproveden nezakonito. Isto tako, ovaj primer nam pokazuje da nezavisni mediji i javnost, uprkos svemu, predstavljaju važan korektiv nezakonitog postupanja vlasti, posebno u situaciji kada nadležni organi čija je to uloga očigledno ne rade svoj posao.

[1] U skladu sa članom 144, stav 2 ZJN naručilac može (ali ne mora) da odbije kao neprihvatljivu ponudu koja prelazi iznos procenjene vrednosti predmeta javne nabavke ili raspoloživih sredstava.

[2] Pitanjem sukoba interesa u javnim nabavkama bavila se i nevladina organizacija Transparentnost Srbija u tekstu „Javne nabavke od firme ministarkinog supruga – ima li sukoba interesa i šta je glavno pitanje”, objavljenom na adresi https://www.transparentnost.org.rs/index.php/sr/aktivnosti-2/pod-lupom/11429-javne-nabavke-od-firme-ministarkinog-supruga-ima-li-sukoba-interesa-i-sta-je-glavno-pitanje