Sanacija i rekonstrukcija Klinike za interne bolesti KC Vojvodine (2019. godine)

Predmetna javna nabavka predstavlja jednu od nekoliko nabavki radova na rekonstrukciji različitih objekata u Srbiji (škola, zdravstvenih ustanova, ustanova socijalne zaštite), koje su sprovedene tokom 2019. i 2020. godine i koje je finansirala Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima.[1] U svakom od ovih postupaka velikih procenjenih vrednosti konkursna dokumentacija je sadržala gotovo identične diskriminatorske dodatne uslove i tehničke zahteve, zbog čega konkurencije gotovo nije ni bilo a ugovori su dodeljivani uvek istom ponuđaču, odnosno grupi ponuđača čiji je on bio član.

Tako je i u predmetnom postupku javne nabavke naručilac insistirao na primeni HIO-tehnologije prilikom izvođenja hidroizolaterskih radova, čime je praktično unapred odredio izabranog ponuđača. Naime, kako je zahtevana tehnologija zaštićena patentom, jasno je da je naručilac ovim zahtevom favorizovao upravo nosioca patenta („HPS HIO-PROTECTION SYSTEM” iz Novog Sada), odnosno grupu ponuđača čiji je on član.

Za razliku od sličnih nabavki radova na rekonstrukciji objekata sprovođenih u navedenom periodu, naručilac je u konkretnom slučaju otišao i korak dalje, pa je u okviru poslovnog kapaciteta tražio od ponuđača čak i odgovarajuće iskustvo u izvođenju hidroizolaterskih radova primenom ove tehnologije.

Takođe, za razliku od drugih sličnih slučajeva u kojima su naručioci otvoreno zahtevali primenu HIO-tehnologije, u predmetnom postupku naručilac ni na jednom mestu u konkursnoj dokumentaciji nije eksplicitno pomenuo HIO-tehnologiju, niti navedenu robnu marku. Međutim, iz veoma preciznog opisa hidroizolacionih radova nesporno proizlazi da je naručilac u vidu imao upravo tu tehnologiju. Jer, kada se navedeni opisi radova uporede sa preciznim opisima tehnologije i materijala iz odgovarajućih patentnih spisa i tehnologije opisane na internet prezentaciji kompanije „HPS HIO-PROTECTION SYSTEM”, potpuno je jasno da je reč baš o HIO-tehnologiji. Na kraju krajeva, u predmetnom postupku ponudu je podnela jedino grupa ponuđača čiji je član bio „HPS HIO-PROTECTION SYSTEM” iz Novog Sada, što samo potvrđuje ove tvrdnje.

Dakle, u svim navedenim slučajevima jedna stavka izuzetno mala po obimu i vrednosti u odnosu na obim i vrednost celog posla (vrednost hidroizolacionih radova se meri u promilima u odnosu na vrednost celokupnih radova) suštinski je opredelila jedinog mogućeg pobednika postupka javne nabavke ogromne procenjene vrednosti (547.543.327,00 dinara bez PDV-a).

Pored ovog diskriminatorskog zahteva, naručilac je u predmetnom postupku (kao i naručioci u drugim sličnim slučajevima) neosnovano i protivzakonito uslovljavao učešće ponuđača prethodnim obilaskom lokacije na kojoj će biti izvođeni radovi, te je u okviru poslovnog kapaciteta zahtevao iskustvo ponuđača isključivo na objektima javne namene. Na taj način ponuđači su dodatno stavljeni u neravnopravan položaj, posebno imajući u vidu različitu udaljenost njihovih sedišta od mesta koja je trebalo obići, ali i činjenicu da kvalitet izvedenih radova ni po čemu ne zavisi od namene objekta, odnosno od toga da li objekat javni ili privatni.

Specifičnost ovog postupka javne nabavke ogleda se u činjenici da je naručilac pored svih ovih diskriminatorskih uslova odredio i kraći rok za podnošenje ponuda od minimalnog zakonskog roka. U skladu sa Zakonom o javnim nabavkama koji se primenjivao u vreme pokretanja ovog postupka, minimalni rok za podnošenje ponuda iznosio je 20 dana od dana objavljivanja poziva za podnošenje ponuda. Naručilac je, međutim, najpre u pozivu za podnošenje ponuda odredio rok od 17 dana, a potom je ovaj rok produžio za 2 dana, nakon čega je iznosio 19 dana.

Imajući u vidu sve navedeno, čini se da je u predmetnom slučaju naručilac bio toliko nestrpljiv da što pre dodeli ugovor o javnoj nabavci unapred odabranom ponuđaču, da nije mogao da ispoštuje ni minimalne zakonske rokove za podnošenje ponuda. S obzirom na uslove u konkursnoj dokumentaciji,  dodela ugovora ovom ponuđaču bila je neminovna, pa ne treba ni da čudi što je samo taj ponuđač podneo ponudu i to u iznosu koji je bio tek nešto niži od procenjene vrednosti javne nabavke. Pri tome, različitim grupama ponuđača čiji je ovaj ponuđač bio član, samo u ovih nekoliko postupaka dodeljeni su ugovori u iznosu od nekoliko milijardi dinara, i to jedino na osnovu specifičnog zahteva za izvođenje hidroizolacionih radova (čija je vrednost, ponavljamo, zanemarljivo mala u odnosu na vrednost celokupnih radova). Nijedan naručilac, međutim, nije obrazložio u čemu se ogleda tolika prednost ovakvog načina izvođenja ovih radova, odnosno zašto niti jedna od mnogobrojnih tehnologija koje se primenjuje u Evropi i svetu ne bi mogla da se primeni i u ovim slučajevima.

[1] JNOP-17/2019 – Građevinski radovi na obnovi i unapređenju objekata javne namene u javnoj svojini u oblasti socijalne zaštite – Ustanova socijalne zaštite Dom „Veternik”; JN-404/267 – Građevinski radovi na rekonstrukciji i dogradnji postojećeg objekta O.Š. „Bratstvo” i izgradnji bazena – Grad Novi Pazar; JN-19/79 – Radovi na rekonstrukciji, adaptaciji i energetskoj sanaciji Pete beogradske gimnazije – gradska opština Palilula; JN-1.3.1/2019 – Građevinski radovi na izgradnji školske fiskulturne sale i adaptaciji i sanaciji postojećih školskih objekata u okviru školskog kompleksa OŠ „Mića Stanojlović” Koceljeva –izdvojeno odeljenje Kamenica – opštinska uprava Koceljeva.