Publikacije
Političko nadigravanje zemalja Zapadnog Balkana
2022 – Centar za primenjene evropske studije
Zapadni Balkan i nakon više od dve decenije posle završetka poslednjih ozbiljnijih vojnih sukoba ostavlja sliku „postkonfliktnog prostora” posebno osetljivog na razne oblike spoljnog uticaja i unutrašnje destabilizacije, na kome postoje više ili manje nerešena pitanja koja utiču na često „rovitu” i politički i društveno napetu situaciju. Autoritarizam u Srbiji, disfunkcionalnost sistema u BiH, politička nestabilnost u Crnoj Gori, nacionalizam i etnička netolerancija na Kosovu, slabost sistema u Severnoj Makedoniji – sve ovo predstavlja odraz društava koja ni do danas nisu prevazišla traume i frustracije konflikta i potresa iz poslednje decenije prošlog veka.
Da li su otvorena pitanja u međususedskim odnosima između Srbije (uključujući Kosovo), BiH, Hrvatske, Crne Gore, kao i Severne Makedonije zaista strukturno nerešiva, ili su ona samo povod za skoro stalno političko „nadigravanje” koje na fonu populizma i podgrejanog nacionalizma političkim elitama olakšava opstanak na vlasti – to su neka od pitanja kojima se bave i na koja pokušavaju da odgovore autori ovog zbornika.
Glavni problemi javnih nabavki u Srbiji
2022 – Koalicija PrEUgovor
Jedna od najbitnijih oblasti evropskih integracija su javne nabavke i javno-privatna partnerstva. Iako je u pregovorima Srbije i Evropske unije među prvima otvoreno upravo Poglavlje 5, i to u momentu kada su relevantni propisi već bili u značajnoj meri usaglašeni sa propisima EU, trenutno stanje pregovora je daleko od željenog. Iz godine u godinu Evropska komisija ponavlja iste ključne preporuke ukazujući ne samo na propuste i kašnjenja, što se često može naći i u drugim pregovaračkim poglavljima, već i na postupke koji predstavljaju otvoreno narušavanje načela konkurencije i jednakog tretmana kod zaključivanja najvrednijih poslova. Uporedo sa tim, javne nabavke su u Akcionom planu za Poglavlje 23 navedene kao jedna od osam „najranjivijih“ oblasti koje su podložne korupciji. Pored prioritetnih pitanja na koja ukazuje Evropska komisija u svojim izveštajima, u ovom dokumentu se razmatraju i pitanja kao što su obezbeđivanje konkurencije u javnim nabavkama, transparentnost postupka, mehanizmi kažnjavanja zloupotreba i (ne)funkcionisanje sistema za monitoring, nadzor i reviziju.
Autori publikacije su članice Koalicije prEUgovor – Transparentnost Srbija i Centar za primenjene evropske studije – CPES
Budućnost odnosa Beograda i Prištine
2019 – Jovica Pavlović, Centar za primenjene evropske studije
Rešavanje kosovskog pitanja jedan je od ključnih preduslova za pristupanje Srbije Evropskoj uniji – pregovaračko Poglavlje 35 jasno daje do znanja da će od normalizacije odnosa sa Kosovom zavisiti sudbina evrointegracija Srbije. Upravo zbog toga ova uporedna kritička analiza, kao svojevrstan iscrpan politički dokument, ima za cilj da ponudi formalni predlog praktičnih politika (policy paper), čija implementacija može doprineti naporima Republike Srbije u procesu evrointegracija. Ova analiza rezultat je projekta „Unutrašnji dijalog o rešavanju pitanja Kosova: bezbednosni aspekt” sprovedenog sa ciljem da pruži nove uvide u moguća rešenja srpsko-kosovskog pitanja. Učešćem autora iz regiona Jugoistočne Evrope načinjen je pokušaj da se tri moguća scenarija proistekla iz unutrašnjeg dijaloga o rešavanju odnosa Srbije i Kosova upotpune regionalnom komponentom. Analiza završava izražavanjem nade autora, a i većine učesnika konferencije i okruglih stolova – da u Beogradu i Prištini postoji dovoljno političke zrelosti i mudrosti da se prepoznaju šansa i trenutak za rešavanje decenijskih pitanja posredstvom Evropske unije; pitanja koja opterećuju i ugrožavaju ne samo odnose Beograda i Prištine, već i stabilnost, bezbednost i ekonomski prosperitet čitavog regiona.
Tri scenarija odnosa Srbije i Kosova i bezbednost Jugoistočne Evrope
2019 – Centar za primenjene evropske studije
Prošlo je bezmalo dvadeset godina od završetka rata na Kosovu i više od deset godina od kada je Kosovo proglasilo nezavisnost. Do danas, ne samo da odnosi Srbije i Kosova nisu konačno definisani, nego se ponekad stiče utisak da su od toga sve dalje. U publikaciji su analizirana tri moguća scenarija budućih odnosa, a to su: 1) Status quo, odnosno dalje odlaganje postizanja sporazuma i nastavak dosadašnjeg stanja; 2) Promena granica, to jest „razmena teritorija” ili „razgraničenje” i 3) Normalizacija odnosa putem postizanja pravno-obavezujućeg bilateralnog sporazuma uz posredništvo EU. Pored ova tri scenarija, smatrali smo da je unutrašnjem dijalogu nedostajalo razumevanje pogleda na srpsko-kosovske odnose iz regiona Jugoistočne Evrope, budući da se odnosi Srbije i Kosova ne realizuju u vakuumu već su deo šireg, regionalnog okvira na koji takođe mogu i uticati. Publikacija bi trebalo da doprinese nastavku informisanog dijaloga o „rešavanju kosovskog pitanja” koji je poželjan i potreban u demokratskim društvima, budući da je to jedini način prevazilaženja hronične nestabilnosti i tenzija u odnosima dva društva.
Javne Nabavke u Poglavljima 23 I 24
2019 – Koalicija prEUgovor
Javne nabavke, kao značajan deo javne potrošnje, igraju jednu od glavnih uloga u jačanju efikasnosti javnog sektora i uspostavljanju poverenja građana, kako u sam sistem javnih nabavki, tako i u nadležne institucije koje vrše nadzor nad primenom propisa i sprovođenjem postupaka iz ove oblasti. Ipak, javne nabavke, kao značajan deo javne potrošnje, predstavljaju oblast koja je posebno osetljiva na nepravilnosti i neregularnosti u svim fazama sprovođenja. Ako imamo u vidu da se u Republici Srbiji godišnje na javne nabavke potroši oko 3.300.000.000 evra, nameće se zaključak da u ovoj oblasti postoji rizik od postupaka čiji je cilj nezakonito favorizovanje određenih ponuđača i diskriminacija ostalih, a sve radi zadovoljenja određenih finansijskih, političkih i drugih pojedinačnih interesa. Zbog toga se suzbijanje neregularnosti i borba protiv korupcije ne mogu smatrati isključivo pitanjem sprovođenja posebnih antikorupcijskih mera, već treba da budu cilj koji se ostvaruje različitim aspektima reforme sistema javnih nabavki, kao što je, na primer, povećanje transparentnosti, ali svakako i bojim informisanjem javnosti (posebno organizacija civilnog društva) i boljom edukacijom svih aktera u postupcima javnih nabavki.
Analiza efikasnosti sistema javnih nabavki u Republici Srbiji i usklađenosti sa EU propisima
2019 – Centar za primenjene evropske studije
Analiza efikasnosti sistema javnih nabavki u Srbiji i njegove usklađenosti sa EU propisima deo je projekta Ka efikasnijem sistemu javnih nabavki u Srbiji, koji se realizuje u saradnji sa Udruženjem profesionalaca u javnim nabavkama RS, uz podršku Evropske unije. Uz smanjenje korupcije uspostavljanjem efikasnog sistema javnih nabavki, cilj projekta je i uvođenje odgovornosti u trošenju javnih sredstava. Javne nabavke su jedan od najvažnijih instrumenata javne potrošnje na svim nivoima vlasti, zbog čega imaju veliki finansijski, politički i ekonomski značaj. Istovremeno, zbog obima sredstava koja se troše, reč je o oblasti u kojoj se mogu javiti brojni rizici u pogledu zloupotrebe, korupcije ili neefikasnog trošenja. Osnovni cilj ove analize jeste utvrđivanje usklađenosti sistema javnih nabavki u Srbiji sa ciljevima i vrednostima koje je Evropska unija proklamovala u svojim dokumentima i javnim politikama, kao što su veća efikasnost, više elektronskih nabavki, olakšano učešće malih i srednjih preduzeća, umanjenje administrativnog tereta, adresiranje socijalnih problema i izazova, prevencija korupcije i izgradnja kulture integriteta.
Ka trajnom rešavanju otvorenih pitanja Srbije sa susedima
2019 – Centar za primenjene evropske studije
Raspad Jugoslavije s početka devedesetih i niz pratećih ratova ostavili su duboke posledice na živote građana Srbije i susednih postjugoslovenskih država. Ljudski gubici i izbeglištvo su trajno obeležili sudbine miliona ljudi. Ratna šteta, slom tržišta i tokova privređivanja su ugrozili socijalnu i ekonomsku sigurnost ogromnog broja građana, ostavljajući ih siromašnijim i u relativnoj zaostalosti i zakasneloj ekonomskoj tranziciji u odnosu na ostala područja Evrope. Formiranje novih država uslovilo je i potrebu regulisanja novih tema, od pitanja međusobnog razgraničenja do položaja etničkih manjina. Splet ovih problema je do današnjeg vremena ostavio niz sporova i nerešenih pitanja koja aktivno utiču na odnose pomenutih država. Od kraja 2016. godine istraživački tim CPESa je u okviru projekta „Ka strategiji spoljne politike Srbije: odnosi sa susedima“ analizirao bilateralne odnose Srbije sa susednim zemljama, fokusirajući se na problematične oblasti u bilateralnim odnosima i načine za njihovo prevazilaženje.
U ovoj publikaciji su primarno posmatrani problemi na bilateralnom nivou u tri tematske celine: ratno nasleđe, pitanje granica i položaj etničkih manjina.
Nezavisni državni organi
2016 – Jadranka Jelinčić
Saglasno principu podele vlasti u sistemu izborne reprezentativne demokratije, parlament (prva vlast), vlada (druga vlast) i sudstvo (treća vlast) okosnica su institucionalnih aranžmana demokratskih država. Pored organa tri tradicionalne grane vlasti, skoro uvek su postojali i drugi državni organi koji su bili nezavisni u odnosu na državne organe koji pripadaju tradicionalnim granama. Razlozi za njihovo osnivanje bili su različiti: potreba da organ raspolaže posebnim znanjima i da to znanje primenjuje radi zaštite opšteg interesa; volja društva da se pojedine vrednosti ili principi koji su posebno važni za jedno društvo (dodatno) osiguraju i zaštite izvan i iznad svakog ideološkog, partijskog, političkog ili partikularnog interesa, (npr. ljudsko dostojanstvo koje se štiti setom garantovanih prava i sloboda i zabranom diskriminacije); ili da se osnaži odgovornost upravljača kojima je poverena javna vlast itd. Tako se postepeno, još od XVIII veka, osnivaju nezavisna državna tela kojima se poverava kontrolna ili korektivna funkcija sa ciljem da se obezbedi efikasna zaštita principa i vrednosti na kojima se zasniva osnovni „društveni ugovor“.
O učincima slabih institucija
2013 – Miša Brkić
Sistemska korupcija nije isključivo obeležje tranzicije u Srbiji. Ono što Srbiju, ipak, izdvaja u društvu tranzicionih država Istočne Evrope je nikada završena tranziciona agonija i potpuno odsustvo sankcije koja bi povratila barem mali deo tranzicionom korupcijom otuđenih javnih dobara.
Korupcijski poslovi posebno su odlikovali proces privatizacije društvene i državne imovine i postupke javnih nabavki velike vrednosti. Uzroci ovakvog stanja su brojni, iako se, prilično tendenciozno, oni od strane političkih elita najčešće traže u lošim propisima. Slabosti pozitivnih propisa sigurno jesu omogućili jedan broj slučajeva korupcije ostavljajući ih bez propisane sankcije. Trebalo bi ipak imati u vidu da propisi koji su bili na snazi u prvih deset godina tranzicije (2000-2010) nisu ni izbliza ostavljali prostor sistemskoj korupciji kakva je u Srbiji prisutna. Opisani način vladanja učinio je da se na polju borbe protiv korupcije Srbija kreće po modelu „jedan korak napred – dva koraka nazad“, bez evolutivnog razvoja antikorupcijskih mehanizama i prakse koji bi mogao da bude održiv i da vremenom daje značajnije rezultate.
Evropeizacija Srbije - Civilno društvo
2011 – Centar za primenjene evropske studije i Fond za otvoreno društvo
Nova studija Centra za primenjene evropske studije u saradnji sa Fondacijom za otvoreno društvo u okviru edicije Evropizacija Srbije se bavi građanskim društvom. Ukupan proces EU integracija koji se odvija na evropskom nivou podrazumeva dugotrajnu transformaciju društvenog i političkog prostora same Evropske unije. Pristupanje Srbije EU najvažniji je politički i razvojni projekat demokratske Srbije. Oba procesa podrazumevaju i aktivnu participaciju građanskog društva. Studija analizira ulogu građanskog društva u procesima EU integracija i evropeizacije Srbije, razloge zbog kojih je otvaranje procesa približavanja Srbije EU 2005. godini promenilo društveni i politički kontekst u kome organizacije građanskog društva ostvaruju svoju misiju, izazove koje su ova dva procesa stavila pred građansko društvo i moguće odgovore na njih.
Kako stati na put politizaciji javnih preduzeća u Srbiji
2011 – Centar za primenjene evropske studije
Javna preduzeća predstavljaju značajan deo srpske ekonomije i obezbeđuju neke od osnovnih infrastrukturnih usluga građanima i privredi. Gotovo ceo sektor javnih komunalnih preduzeća u Srbiji, koji je formiran za pružanje usluga na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou, ostao je u državnom vlasništvu, uključujući i najznačajnija preduzeća u oblasti proizvodnje i transporta energije, telekomunikacija, avio saobraćaja, itd. Javna preduzeća su zapošljavala gotovo 150.000 ljudi u 2008. godini, što je skoro jedna osmina ukupnog broja zaposlenih u preduzećima Srbije. Iako se od početka tranzicije broj zaposlenih u javnim preduzećima smanjuje, ona još uvek predstavljaju najveće srpske poslodavce. Ukupni prihodi javnih preduzeća u 2008. godini iznosili su oko 850 milijardi dinara, ili oko 10,5 milijardi evra, što čini oko 15 procenata ukupnih prihoda preduzeća u Srbiji. Odnos između ukupnih prihoda javnih preduzeća i bruto domaćeg proizvoda (BDP) je oko 1:3.
Afirmativne akcije za Rome u oblasti obrazovanja
2010 – Centar za primenjene evropske studije
Pred vama se nalazi studija jedne praktične politike – politike afirmativne akcije za Rome u oblasti obrazovanja u Srbiji. Institut afirmativnih mera je jedna relativna novina u našem pravnom sistemu. Ipak, imajući u vidu da su se, u raznim oblicima, afirmativne mere sprovodile već sedam godina (2003-2009) od izuzetnog je značaja preispitati postojeću politiku sa stanovišta njenih efekata na unapređivanje obrazovnog položaja Roma i uvećavanje stepena inkluzivnosti i kohezije društva u celini. Uvođenje instituta afirmativnih akcija u pravni sistem znači da društvo prepoznaje jaz koji postoji između zaštite određenih prava i dostupnosti tih prava marginalizovanim i ugroženim grupama, te predstavlja napore na obezbeđivanju jednakih šansi svim građanima. U ovoj studiji se, polazeći od svrhe afirmativnih akcija-unapređivanje položaja romske populacije i uvećavanje stepena inkluzivnosti i kohezije društva-analiziraju postojeće politike, zakonodavni okvir i institucije, i evaluira primena i efekti postojećih mera.
Poljoprivredna politika - sektor mlekarske industrije
2009 – Centar za primenjne evropske studije i Fond za otvoreno društvo
Ova analiza se odnosi na oblast poljoprivredne politike – mlekarska industrija. U okviru ove teme nastoji se ispitati dvostruki pozitivni doprinos pridruživanja EU i primene EU standarda: prvi, u pogledu značaja koji imaju standardi u poljoprivrednoj proizvodnji iz perspektive javnog zdravlja, i drugi, u vidu ekonomskog razvoja i konkretne dobiti od pridruživanja EU, uključujući proširenje tržišta i pristup strukturnim fondovima EU. Publikacija sadrži policy studiju i širu osnovnu studiju.
Prekogranična saradnja - instrument razvoja
2009 – Centar za primenjne evropske studije i Fond za otvoreno društvo
Ova analiza se bavi regionalnim razvojem i prekograničnom saradnjom u kontekstu evropskih integracija. Metodologija istraživanja je uporedna analizu dve opštine – jedne u Srbiji i druge u jednoj od zemalja članica EU (opština Knjaževac i opština Lendava u Sloveniji) i predstavlja analizu potencijala prekogranične saradnje za loklani ekonomski razvoj uključujući i korišćenje sredstava EU dostupnih za prekograničnu saradnju.
Zaštita životne sredine - uslov za održivi razvoj
2009 – Centar za primenjne evropske studije i Fond za otvoreno društvo
Zaštita životne sredine je jedna od ključnih oblasti u procesu približavanja Srbije EU i to kako sa stanovišta razvoja tako i sa stanovišta zaštite ljudskih prava. Analiza je fokusirana na slučaj Pančeva i trenutnog stanja na polju zaštite životne sredine i posledica koje to stanje ima po bezbednost ljudi. Posebna oblast istraživanja je pitanje prenosa nacionalnih politika na lokalni nivo. U ovoj analizi nastoje se pokazati posledice procesa integracije na život građana Pančeva. Publikacija sadrži policy studiju i osnovnu studiju.
Evropeizacija Srbije - Društvo znanja
2008 – Centar za primenjne evropske studije i Fond za otvoreno društvo
Decenija 1990-ih smatra se periodom u kojem je došlo do preorijentacije međunarodnog ekonomskog i političkog sistema prema globalnim obuhvatima i perspektivama. Ekspanzija međuregionalne proizvodnje, deregulacija trgovine, porast međuzavisnosti između zemalja i njihovih ekonomija – sve su to bili faktori koji su stvorili potrebu brzog i neodložnog rekonstruisanja i kreiranja političkih, ekonomskih, institucionalnih i pravnih sistema na nacionalnom i međunarodnom nivou koji će biti sposobni da odgovore zahtevima novih globalnih fenomena. Ova publikacija posmatra objedinjeno oblasti elektronskih komunikacija, obrazovanja, istraživanja i intelektualna svojine kao elemente sveobuhvatne politike razvoja zasnovanom na znanju.