Ministarstvo zdravlja je u drugoj polovini 2020. godine sprovelo dva postupka javne nabavke opreme za COVID bolnice u vojnim kompleksima „Zemun ekonomijaˮ u Beogradu i „Rasinaˮ u Kruševcu. Nabavke su sprovedena jedna za drugom i obe su sprovedene kao pregovarački postupci bez objavljivanja poziva iz razloga naročite hitnosti. Razlog za sprovođenje ovog netransparentnog postupka sa ograničenom konkurencijom je bio uobičajen za to vreme i ticao se epidemiološke situacije izazvane korona virusom, uz dodatak kratkog roka za završetak bolnica za koje je nabavljana oprema. 

Naručilac je najpre nabavio opremu za ove bolnice, da bi samo dva meseca kasnije odlučio da nabavi „preostalu” opremu. U međuvremenu je zaključio i aneks prvog ugovora kojim je nabavio „dodatnu” opremu u vrednosti oko 40% prvobitnog ugovora. Sve u svemu, na kompletno opremanje obe bolnice je utrošeno blizu 3 milijarde dinara, a ugovor je u oba postupka dodeljen istom dobavljaču – „Magna pharmacia” d.о.о. Beograd.(1)

Predmetni postupci javne nabavke predstavljaju jedan u nizu primera netransparentnih nabavki opreme za zdravstvene ustanove u uslovima epidemije korona virusa kroz zloupotrebu pregovaračkog postupka. Očigledno je da u konkretnom slučaju nije postojala hitnost koja bi iziskivala sprovođenje pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva, te da je naručilac uz bolje planiranje mogao da u jednom otvorenom postupku sa (a možda čak i bez) skraćenih rokova za podnošenje ponuda blagovremeno nabavi svu potrebnu opremu.

Ovako, zbog navodne žurbe i potpunog odsustva transparentnosti, postoji osnovana sumnja da je naručilac favorizovao pomenutog dobavljača kome su dodeljeni ugovori u oba postupka. Tu sumnju pojačava i činjenica da je Državna revizorska institucija u svom izveštaju utvrdila da naručilac u konkursnoj dokumentaciji nije odredio zahtevane karakteristike, jedinice mere i tehničke specifikacije, odnosno nije predvideo rubriku za jedinične cene (u okviru kompleta dobara) za dobra ukupne vrednosti od čak 533,8 miliona dinara. Samim tim postavlja se pitanje kako je naručilac uopšte odredio procenjenu vrednost, kao i na osnovu čega je utvrdio da su pojedina dobra koja je ponudio izabrani ponuđač odgovarajuća. 

Na kraju, osnovanost sumnje da je favorizovan jedan ponuđač pojačava i činjenica da naručilac, iako ga zakonom na to obavezuje, nije objavio obaveštenje o izmenama ugovora na Portalu javnih nabavki. A te izmene, kao što smo videli, uopšte nisu bile beznačajne. 

U svakom slučaju, time što je ograničio konkurenciju sprovođenjem pregovaračkog postupka, ali i time što predmet nabavke nije podelio u više partija prema vrsti dobara(2), naručilac je potrošio znatno veća sredstva poreskih obveznika nego što je to zaista bilo potrebno.

1. U prvom postupku ovaj dobavljač je bio nosilac grupe ponuđa kojoj je dodeljen ugovor, a drugom postupku je nastupio samostalno.
2. Predmetne nabavke su bile podeljene u dve partije, ali tako da je u okviru svake partije nabavljana kompletna (medicinska i nemedicinska) oprema za određenu bolnicu.