Predmetna javna nabavka usluga održavanja fotokopir i multifunkcionalnih uređaja jedan je u nizu slučajeva u kojima je naručilac ograničio konkurenciju formulisanjem dodatnih uslova koji nisu u logičkoj vezi sa predmetom javne nabavke. Specifičnost ovog slučaja ogleda se i u sledećem:  uprkos činjenici da je odlukom Komisije za zaštitu konkurencije utvrđeno postojanje dugogodišnje prakse nameštanja javnih nabavki ovih usluga, Republička komisija je apriori prihvatila kontradiktorne argumente naručioca o opravdanosti dodatnog uslova i odbila zahtev za zaštitu prava zainteresovanog lica, omogućivši na taj način nastavak nezakonitog ponašanja učesnika na tržištu.

Naime, u konkretnom slučaju, sporan je bio dodatni uslov kojim je od ponuđača traženo da za servisiranje predmetne opreme poseduju ovlašćenje (autorizaciju) proizvođača ili predstavništva proizvođača uređaja Konica Minolta (za Partiju 1), odnosno proizvođača ili predstavništva proizvođača uređaja Canon (za Partiju 2).

Smatrajući da su navedenim dodatnim uslovom povređena načela obezbeđenja konkurencije i jednakosti ponuđača, zainteresovano lice „Birotehnika d.o.o.” Jagodina je podnelo zahtev za zaštitu prava, ukazavši da je naručilac na taj način omogućio proizvođaču (odnosno lokalnom predstavništvu) da izdavanjem odnosno neizdavanjem autorizacije direktno utiče na to ko može da učestvuje u predmetnom postupku javne nabavke. Zainteresovano lice je takođe ukazalo da lokalno predstavništvo proizvođača Konica Minolta manipuliše izdavanjem ovih potvrda, te da ih izdaje samo jednom ponuđaču – kompaniji „Biro Print Sistemi d.o.o.” iz Beograda.

Izjašnjavajući se na iznete tvrdnje, naručilac je svoje objektivne potrebe za ovim uslovom i njegovu vezu sa predmetom javne nabavke obrazložio činjenicom da je većina uređaja za koje se nabavlja usluga održavanja nedavno kupljena, te da bi u slučaju da ih održava ponuđač bez ovlašćenja proizvođača ili predstavništva proizvođača izgubio proizvođačku garanciju. Sa druge strane, činjenicu da autorizaciju nije tražio za Xerox uređaje (iako su u garantnom roku), ali je tražio za Canon uređaje koji nisu u garantnom roku, naručilac je objasnio time da je autorizaciju u obe partije tražio samo za one uređaje koji su većinski zastupljeni u strukturi uređaja za koje sa nabavlja usluga servisiranja! Naručilac je dakle insistiranje na autorizaciji za Konica Minolta i Canon uređaje obrazložio sa dva potpuno kontradiktorna argumenta.

Argument da se većina uređaja za koje se nabavlja usluga održavanja nalazi u garantnom roku mogao bi se prihvatiti sa stanovišta logičke veze sa predmetom javne nabavke da je autorizacija zaista i tražena samo za uređaje koji su bili u garantnom roku. Sa druge strane, zastupljenost pojedinih uređaja u strukturi uređaja za koje se nabavlja usluga servisiranja je potpuno irelevantna sa aspekta opravdanosti traženja autorizacije i nikako ne može biti opravdanje za insistiranje na ovom dodatnom uslovu. Dakle, sve i da je postojao samo jedan Xerox aparat koji je u garantnom roku, ukoliko je naručilac tražio autorizaciju za Konica Minolta uređaje zbog toga što su u garantnom roku, on je morao isti princip da primeni i na Xerox aparate. Isto tako nije smeo da traži autorizaciju za održavanje aparata koji nisu u garantnom roku.

Republička komisija je međutim odbila podneti zahtev za zaštitu prava, prihvativši u potpunosti ove argumente naručioca. Propust Republičke komisije da u konkretnom slučaju pažljivije razmotri navode zahteva za zaštitu prava još više čudi zbog činjenice da je samo nekoliko dana pre objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, Komisija za zaštitu konkurencije donela rešenje kojim je utvrdila da su upravo predstavništvo Konica Minolta za Srbiju i još 7 privrednih društava, među kojima i „Biro Print Sistemi” d.o.o. iz Beograda i „Birotehnika” d.o.o. iz Jagodine, povredili konkurenciju tako što su u dužem vremenskom periodu koordinirali učešće u javnim nabavkama usluga servisiranja birotehničke opreme Konica Minolta, te da su između ostalog manipulisali  izdavanjem autorizacija ovog proizvođača. Ovo rešenje je nesporno bilo poznato Republičkoj komisiji, a na njega je između ostalog ukazalo i zainteresovano lice u zahtevu za zaštitu prava. I umesto da Republička komisija u svetlu donetog rešenja i utvrđenih činjenica, sa posebnom pažnjom ispita navode zainteresovanog lica, ona je bez upuštanja u suštinu problema prihvatila potpuno nelogično i kontradiktorno objašnjenje naručioca i odbila zahtev za zaštitu prava. Pritom se Republička komisija u svojoj odluci samo osvrnula na rešenje Komisije za zaštitu konkurencije, navodeći da ono „iako izaziva sumnju, ne upućuje nužno i na zaključak da je naručilac dodatni uslov u konkretnom slučaju definisao na način protivan odredbama ZJN”. A u obrazloženju rešenja koje po nalaženju Republičke komisije „samo” izaziva sumnju u ograničenje konkurencije od strane naručioca, Komisija za zaštitu konkurencije je detaljno prikazala način na koji su navedena privredna društva učestvovala u definisanju tehničkih specifikacija za postupke javnih nabavki koje su za predmet imali nabavku ili servisiranje birotehničke opreme Konica Minolta, kako su se međusobno dogovarali o podeli tržišta, odnosno o tome ko će učestvovati u kom postupku javne nabavke, kako su manipulisali izdavanjem autorizacija za učešće u određenim postupcima javnih nabavki, itd. U ovom rešenju je između ostalog citirana i elektronska komunikacija ovih privrednih društava, iz koje proizilazi uhodanost prakse nameštanja javnih nabavki, ali i bahatost njenih aktera koji su, iako svesni da postupaju protivzakonito, potpuno otvoreno i bez skrivanja, u mejlovima navodili obaveštenja, molbe i preporuke tipa: „… uvek možemo da ti pomognemo savetom kako da ih napišeš da što više eliminišemo konkurenciju”; „… u tim situacijama možemo da apelujemo da se ne ubija cena”; „… moja molba, koju ne morate da uslišite je da ne učestvujete na ovom tenderu da ne spuštamo cenu”; „… od naručioca molba (više zahtev nego molba) da obezbedim još jednu ispravnu ponudu”; „ako treba sertifikat mogu ga samo tebi izdati tako da nemaš problema”; „…izašao tender, treba autorizacija, pa javljaj ako neko traži, Birolinija izlazi”; „… obavesti ih da smo tender radili mi i da mi izlazimo” i sl. Prosto je neverovatno kako sve ovo ipak nije bilo dovoljno da Republička komisija u konkretnom slučaju pažljivije razmotri navode zahteva za zaštitu prava i eventualno uoči nelogičnosti u argumentima naručioca.

Ovakav odnos Republičke komisije prema odluci Komisije za zaštitu konkurencije predstavlja alarmantan pokazatelj odsustva saradnje nezavisnih kontrolnih tela u Srbiji, čime se u potpunosti obesmišljava svrha njihovog postojanja i omogućava nastavak ovakvih i sličnih zloupotreba u budućnosti. To potvrđuje i predmetna javna nabavka u kojoj je ugovor za partiju 1 dodeljen upravo ponuđaču „Biro Print Sistemi d.o.o.” iz Beograda (na šta je ukazivano zahtevom za zaštitu prava), pri čemu je pored izabranog ponuđača ponudu za partiju 1 podnela još samo „Birotehnika d.o.o.” Jagodina: njena ponuda je, međutim, odbijena upravo iz razloga što nije dostavljena važeća autorizacija proizvođača, odnosno predstavnika proizvođača za servisiranje uređaja Konica Minolta. Pri tome, ponuda izabranog ponuđača je bila za 9.500.000,00 dinara skuplja od ponude ponuđača „Birotehnika d.o.o.” Jagodina.