U ovoj studiji slučaja su predstavljene javne nabavke 15 zdravstvenih ustanova čiji je predmet bio digitalni rendgen aparat. U svakoj nabavci tražene su iste tehničke karakteristike koje su više nego očigledno favorizovale ponuđača „Beolaser” d.o.o. iz Beograda. Ishod u svim postupcima je bio isti – samo ponuda ovog ponuđača je bila prihvatljiva, a ponuđena cena je u većini slučajeva bila identična procenjenoj vrednosti, ili neznatno niža.

Ključne tehničke karakteristike koje su naručiocima poslužile za favorizovanje ponuđača „Beolaser” odnosile su se, zapravo, na specifikacije dodatnog uređaja koji nije sastavni deo samog digitalnog rendgen aparata. To je termalni medicinski printer suve tehnologije koji služi za štampanje rendgen filmova (snimaka). U svih 15 postupaka različiti naručioci su uz rendgen aparat zahtevali baš taj printer i to sa identičnim karakteristikama (rezolucija od najmanje 500 dpi, kontrast od najmanje 14 bit/piksel itd.). I ne samo da su u svim postupcima tražene iste karakteristike ovih štampača, već su te karakteristike navedene na isti način jedna za drugom u konkursnoj dokumentaciji različitih postupaka.[1]

O načinu na koji je favorizovan pomenuti ponuđač može se zaključiti na osnovu pitanja koja su naručiocima postavljali zainteresovani ponuđači, ukazujući mu na uočene nepravilnosti. Pored toga, u pojedinim postupcima su izjavljeni zahtevi za zaštitu prava, ali je Republička komisija odbila te zahteve prihvatajući argumentaciju naručilaca.

Potencijalni ponuđači su kroz pitanja i podnete zahteve za zaštitu prava ukazivali da su detaljnom proverom Registra medicinskih sredstava kod ALIMS-a utvrdili da su za prodaju na tržištu Srbije registrovana samo dva proizvođača medicinskih termalnih printera suve tehnologije, ali i da dve od traženih tehničkih karakteristika (rezolucija od najmanje 500 dpi i kontrast od najmanje 14 bit/piksel) može da ispuni samo jedan model printera, jednog proizvođača. To je model „Drystar 5503”, proizvođača „Agfa” iz Belgije, za koji je jedini nosilac dozvole (za stavljanje u promet) u Srbiji ponuđač „Beolaser”. Pri tome, pored ovog printera, ista belgijska kompanija proizvodi i digitalne rendgen aparate koji ispunjavaju tehničke karakteristike zahtevane u ovim postupcima, a rendgene tog proizvođača na teritoriji Republike Srbije distribuira i prodaje takođe ponuđač „Beolaser”.

Zanimljivo je da je većina odgovora pomenutih 15 naručilaca na pitanja potencijalnih ponuđača i ukazane nepravilnosti bila gotovo identična, što ukazuje na to da ih je pripremao isti izvor, što pretpostavljamo nisu bili sami naručioci, odnosno članovi komisija za javne nabavke. Isto tako, zanimljivo je i to što je i Republička komisija u nekoliko svojih odluka podržala takve stavove naručioca, iako joj je jasno predočeno ko je i na koji način favorizovan, te da je u svakom od tih postupaka bio isti ishod – dodela ugovora upravo ponuđaču „Beolaser” koji jedini može da ispuni tražene tehničke karakteristike termalnog printera suve tehnologije.

Posebno je skandalozan stav Republičke komisije iznet u nekoliko rešenja povodom izjavljenih zahteva za zaštitu prava, a u pogledu navoda da samo jedan potencijalni ponuđač ima dozvolu da u Srbiji ponudi termalni printer sa traženim karakteristikama. Naime, Republička komisija je u rešenju br. 4-00-970/2020. od 18.11.2020. (što je ponovljeno i u rešenju br. 4-00-1087/2020 od 17.12.2020) konstatovala sledeće: „Mogućnost eventualnog postojanja ograničenja tržišta određenih dobara na način kako to kroz navode zahteva ukazuje podnosilac zahteva, predstavlja realno tržišno okruženje u kome naručilac mora da sprovodi svoje postupke javnih nabavki, a odgovornost za eventualno nezakonito ograničavanje konkurencije na tržištu nije predmet odlučivanja u postupku zaštite prava povodom pojedinačnog postupka javne nabavke, niti kroz osporavanje pojedinačnih postupaka javnih nabavki može biti utvrđeno da li neko od učesnika na tržištu krši propise koji obezbeđuju jednakost nastupa i konkurentnost na tržištu. Republička komisija dalje ukazuje da u tom smislu privrednim subjektima na raspolaganju stoje druga pravna sredstva za ostvarivanje zaštite svojih prava kao učesnika na tržištu.” (?!)

Kako tumačiti takav stav Republičke komisije? Naručilac mora da nabavi rendgen i šta mi da radimo što postoji samo jedan ponuđač na tržištu? Očigledno je da bi postojalo mnogo više ponuđača ako bi tehničke karakteristike bile korigovane, ili ako bi se dozvolila alternativa, ili ako bi se predmet nabavke razdvojio na partije. Ukoliko realno postoji samo jedan određeni ponuđač na tržištu, onda je trebalo sprovoditi pregovarački postupak, a ne otvoreni. Od Republičke komisije se očekuje da se i te kako suprotstavi pokušajima ograničenja konkurencije. Naručioci u konkretnim slučajevima nisu morali da nabavljaju termalne printere zajedno sa rendgenima, jer je ograničenje konkurencije za termalne printere automatski dovelo i do ograničenja konkurencije za rendgene.

[1] Samo u jednom slučaju, kod nabavke Zdravstvenog centra Zaječar, jedna karakteristika je drugačije zahtevana, odnosno dozvoljen je niži prag – umesto najmanje 500 dpi , dozvoljeno je najmanje 300 dpi, ali to suštinski ništa nije promenilo.