MEDICINSKI REAGENSI ZA LABORATORIJU OPŠTE BOLNICE ŠABAC (2017)

Kao i u prethodnom slučaju javne nabavke kartica i reagensa za testiranje krvi, i ova studija slučaja se odnosi na javnu nabavku koja podrazumeva tzv. zatvorene sisteme, pa sve što je rečeno u prethodnoj analizi u pogledu obezbeđenja konkurencije važi i ovde.

Dakle i ovde je naručilac sproveo javnu nabavku reagensa isključivo za određene aparate, čime je ograničio konkurenciju i omogućio da ponudu podnese ili sam proizvođač ili njegov predstavnik za naše tržište. Isto tako, naručilac je i u ovom slučaju odbio sugestiju zainteresovanog lica iznetu u zahtevu za dodatnim pojašnjenjima konkursne dokumentacije, da omogući konkurenciju kroz mogućnost nuđenja reagensa drugih proizvođača, ali uz istovremeno ustupanje kompatibilnih aparata na besplatno korišćenje.

Pored toga, naručilac je ovde čak naknadno izmenio konkursnu dokumentaciju traživši od ponuđača da kao dokaz dostave i potvrdu proizvođača aparata za koji se traže reagensi da su ponuđeni reagensi kompatibilni sa modelom aparata za koji se koriste, čime je nedvosmisleno potvrdio i pojačao svoju nameru da se ne dozvoli konkurencija.

Ono što, međutim, predstavlja osobenost konkretnog slučaja jeste ponašanje naručioca nakon podnetog zahteva za zaštitu prava, odnosno njegovo ignorisanje podnetog zahteva za zaštitu prava, nastavak postupka i zaključenje ugovora sa ponuđačem (koji je jedini mogao da ponudi tražene reagense i to po ceni koja je gotovo identična procenjenoj vrednosti javne nabavke).

Naime, u konkretnom slučaju naručilac je konkursnom dokumentacijom predvideo mogućnost podnošenja zahteva za zaštitu prava elektronskim putem na određene i-mejl adrese. Tu mogućnost je iskoristio potencijalni ponuđač „Yunycom” d.o.o. Beograd, koji je blagovremeno 26.04.2017. godine podneo zahtev za zaštitu prava naručiocu, istovremeno dostavivši kopije Republičkoj komisiji. U navedenom zahtevu, podnosilac je ukazao na manjkavosti konkursne dokumentacije u pogledu obezbeđenja konkurencije, odnosno na činjenicu da u postupku može učestvovati jedan ponuđač – „Makler” d.o.o. Beograd, koji je ovlašćeni distributer proizvođača predmetnih aparata i nosilac dozvola ALIMS-a za tražena medicinska sredstva.

U skladu sa Zakonom o javnim nabavkama, obaveza naručioca je bila da u roku od dva dana od dana podnošenja zahteva za zaštitu prava na Portalu javnih nabavki i svojoj internet stranici objavi obaveštenje o podnetom zahtevu. Imajući to u vidu, naručilac je ovo obaveštenje trebalo da objavi do 28.04.2017. godine što, međutim, nije učinio. Kako bi proverio šta se dešava sa njegovim zahtevom, podnosilac zahteva se obratio naručiocu telefonom i tom prilikom je dobio informaciju da zahtev za zaštitu prava u predmetnom postupku javne nabavke uopšte nije ni podnet!

Zbog toga je podnosilac zahteva 08.05.2017. dostavio i dopunu zahteva za zaštitu prava, u okviru koje je naveo da je zahtev za zaštitu prava elektronski dostavljen na sve i-mejl adrese iz konkursne dokumentacije, istovremeno dostavivši i elektronsku potvrdu o prijemu mejla sa jedne od navedenih adresa dana 26.04.2020. godine u 12.20 časova.

Nakon ovoga, Republička komisija je (tek) 19.06.2017. od naručioca zahtevala pisano izjašnjenje o radnjama koje je preduzeo po osnovu podnetog zahteva za zaštitu prava. U svom odgovoru na zahtev Republičke komisije, naručilac je naveo sledeće:

  • da mu do dana otvaranja ponuda nije dostavljen zahtev za zaštitu prava u formi dopisa niti elektronski;
  • da je tačno da mu je podnosilac zahteva dana 26.04.2017. godine dostavio i-mejl u kome se nalazilo obaveštenje o podnošenju zahteva sa prilozima;
  • da je mejl poslat na adresu dejan.miletic@bolnica015.org.rs i da je poruka prikazana na računaru lica koje koristi pomenutu adresu, ali da su prilozi iz mejla „verovatno bili oštećeni” pošto nije uspeo da ih otvori i pročita, usled čega je navedeno lice, uz pretpostavku da je reč samo o obaveštenju o podnošenju zahteva, te da će on biti dostavljen u okviru dopisa, „poruku izbrisalo sa računara”;
  • da naručilac nije poslao potvrdu o prijemu zahteva za zaštitu prava, već je reč o elektronskoj potvrdi da je poruka prikazana na ekranu računara;
  • da naručilac od početka godine, usled kvarova na serverima, ima tehničkih problema u pogledu prijema i slanja mejlova, usled čega insistira na dostavljanju zahteva i u formi dopisa.

Za sve to vreme, naručilac je međutim nastavio postupak javne nabavke, doneo Odluku o dodeli ugovora ponuđaču „Makler” d.o.o. Beograd, koju je objavio na Portalu javnih nabavki dana 16.05.2017. godine i sa istim ponuđačem zaključio ugovor o javnoj nabavci, o čemu je obaveštenje objavio na Portalu javnih nabavki 18.05.2017. Razume se, izabrani ponuđač je jedini podneo ponudu u predmetnom postupku javne nabavke, a cena koju je ponudio razlikovala se od procenjene vrednosti za samo 831,48 dinara!

 Nakon pristiglog izjašnjenja i prateće dokumentacije od strane naručioca, Republička komisija je svojim rešenjem od 04.10.2017. godine usvojila zahtev za zaštitu prava i poništila postupak javne nabavke u celini zbog formalnih povreda više značajnih odredaba ZJN koje se odnose na podnošenje zahteva za zaštitu prava i obaveza u vezi sa time, a posebnim rešenjem od 22.12.2017. godine poništila ugovor zaključen između naručioca i ponuđača „Makler” d.o.o.

S tim u vezi, ovde je važno napomenuti da je odluka Republičke komisije zakasnela, iako je pravno utemeljena. Budući da je zahtev za zaštitu prava podnet 26.04.2017, a dopuna zahteva 08.05.2017, neshvatljivo je zašto je Republička komisija tek 19.06.2017. zatražila izjašnjenje od naručioca o postupanju po podnetom zahtevu, a zatim rešenje o zahtevu za zaštitu prava donela tek 04.10.2017, odnosno rešenje o poništenju ugovora 22.12.2017. Imajući u vidu da je ugovor zaključen još 16.05.2017, te da su konkursnom dokumentacijom predviđeni vrlo kratki rokovi za sukcesivne isporuke reagensa (ne duže od dva dana od zahteva naručioca i prijema narudžbenice), ovakve zakasnele odluke su stvorile rizik od izvršenja ugovora u značajnom delu, pa se u tom smislu zakasnela pravda može tretirati samo kao delimična pravda.