Ministarstvo zdravlja je sredinom 2021. godine u okviru projekta „Rekonstrukcija četiri klinička centra u Srbiji” sprovelo postupak javne nabavke opremanja Kliničkog centra Srbije (KCS), procenjene vrednosti 12 milijardi dinara bez PDV-a. Predmet ovog postupka bila je nabavka čak 602 artikla najrazličitije funkcije i namene – od najsavremenije medicinske opreme (CT skenera, uređaja za magnetnu rezonancu, ultrazvučnih aparata…), preko standardne medicinske opreme (mikroskopa, invalidskih kolica, stalaka za infuziju…), pa sve do nemedicinske opreme (barskih stolica, ormana za knjige, mlina za kafu, alata za tehničku službu…).

Ovako složen predmet nabavke naručilac, međutim, nije podelio u više partija, već ga je oblikovao kao jednu celinu. Samim tim, naručilac je u značajnoj meri ograničio konkurenciju budući da je ponuđač morao da ponudi sva tražena dobra da bi uopšte mogao da učestvuje u takvom postupku. Kako sasvim sigurno ne postoji ponuđač koji sam može da ponudi sva tražena dobra ili ponuđač koji ima dozvolu za stavljanje u promet svih medicinskih sredstava koja je naručilac nabavljao u konkretnom slučaju, te kako veliku većinu ovih artikala na tržištu nude različiti ponuđači, nameće se logičan zaključak da je predmetnu nabavku trebalo podeliti u partije i na taj način omogućiti podnošenje većeg broja ponuda. To bi u krajnjoj liniji sa velikom izvesnošću dovelo i do povoljnijih ponuda. Argument naručioca bio je, međutim, da se prilikom donošenja odluke o jedinstvenom predmetu nabavke rukovodio principom ekonomije obima i očekivanjem jeftinije ponude, te da je ispitivanjem tržišta ustanovljeno da postoji veliki broj potencijalnih ponuđača koji mogu izvršiti ugovorne obaveze tražene ovom nabavkom. Da nije bio u pravu, svakako potvrđuje činjenica da je u predmetnom postupku podneta samo jedna ponuda (grupe od devet ponuđača), koja je bila jako malo ispod procenjene vrednosti nabavke (11.999.312.969,76 dinara bez PDV-a).

Učešću samo jednog ponuđača u predmetnom postupku sasvim sigurno je doprineo i neprimereno kratak rok za podnošenje ponude u postupku sa ovako složenim predmetom javne nabavke. Naime, naručilac je konkursnom dokumentacijom odredio minimalni rok za podnošenje ponuda određen zakonom – 35 dana od dana objavljivanja javnog poziva. U skladu sa ZJN, pored toga što prilikom određivanja rokova za podnošenje ponuda mora da poštuje minimalne rokove, naručilac je dužan da vodi računa i o tome da ovi rokovi, s obzirom na složenost predmeta, budu primereni vremenu za pripremu prihvatljive ponude. U konkretnom slučaju, prihvatljivu ponudu mogli su da podnesu samo ponuđači koji su unapred imali informaciju o predmetnoj nabavci ili koji su već učestvovali u sličnim postupcima, pa su donekle bili pripremljeni. A postupci sa ovako oblikovanim predmetom javne nabavke, ako ih uopšte i ima, nisu baš česti. Dakle, neprimereno kratkim rokom naručilac je dodatno ograničio konkurenciju.

Pri svemu tome, obrazlažući jedinstveni predmet nabavke i minimalni rok za podnošenje ponuda, naručilac se najviše pozivao na potrebu da se opremanje KCS izvrši brzo, celovito i jednokratno, sa što boljom opremom koju jedna tercijarna zdravstvena ustanova mora posedovati. Smatramo da posle toliko decenija čekanja na rekonstrukciju zgrade KCS i nebrojenih odlaganja rokova za završetak radova, nekoliko meseci koliko bi postupak duže trajao u slučaju podele predmeta na partije (uzimajući u obzir vreme da se više ponuda pregleda i oceni, kao i da se okončaju eventualno započeti postupci zaštite prava), svakako ne bi predstavljalo problem, posebno ako se uzme u obzir da bi se sasvim izvesno dobila kvalitetnija oprema po nižoj ceni. U tom smislu, veoma je zanimljivo je videti kako će zaista teći realizacija konkretnog ugovora o javnoj nabavci. Pitanje je kako će biti isporučivana oprema, u kojim vremenskim intervalima, a zatim i da li će biti ispoštovane obaveze u pogledu garantnog roka, kao i ostale obaveze iz zaključenog ugovora.