Ovaj postupak predstavlja jedan u nizu pregovaračkih postupaka bez objavljivanja javnog poziva koje su različite zdravstvene ustanove sprovele krajem 2020. godine radi nabavke medicinske opreme (skenera i rendgen aparata), iako za to nisu postojali zakonski uslovi.

Naime, u svakom od ovih postupaka, pored nekog od razloga u vezi sa epidemijom korona virusa, kao glavni razlog za izuzetno hitnu nabavku medicinske opreme navođen je kratak rok koji je Ministarstvo zdravlja ostavilo naručiocima za sprovođenje javne nabavke ovih aparata i povlačenje novčanih sredstava koja su im u tu svrhu odobrena. Tako je bilo i u predmetnom postupku: kao okolnosti iz kojih proističe izuzetna hitnost nabavke, pored naloga Ministarstva zdravlja, naručilac je naveo preopterećenost predmetnih aparata zbog povećanog obima posla u uslovima epidemije virusa COVID-19, kao i činjenicu da su usled toga oni ili trajno prestali da rade ili da često nisu u funkciji zbog kvarova.

Pregovarački postupak zbog hitnosti je najmanje transparentan postupak javne nabavke kod koga je konkurencija po pravilu ograničena, zbog čega zakonske uslove za njegovo sprovođenje treba tumačiti restriktivno. Ovaj postupak treba sprovoditi izuzetno i samo u slučajevima kada je određena dobra neophodno nabaviti bez odlaganja (npr. kada su ugroženi životi i zdravlje ljudi), i to usled nastupanja okolnosti koje se nisu mogle predvideti niti su posledica ponašanja naručioca (npr. u slučaju elementarne nepogode). Navedeni uslovi u konkretnom slučaju nisu postojali.

Pre svega, u vreme pokretanja predmetnog postupka, epidemija korona virusa nije predstavljala novu i iznenadnu okolnost za naručioca, budući da je proglašena još u martu 2020. godine. Samim tim, činjenica da se usled epidemije povećao obim posla (odnosno broj korisnika ovih aparata) nikako nije mogla predstavljati okolnost koju naručilac nije mogao da predvidi. Isto tako, loše stanje medicinske opreme na koje se poziva naručilac nije nastupilo iznenada, kao posledica epidemije i povećanog obima posla. Loše stanje medicinske opreme je posledica starosti i eventualno lošeg planiranja zamene te opreme. Dakle, dotrajalost ovih aparata je činjenica koja je naručiocu bila poznata i pre pokretanja postupka.

Isto tako, nalog državnog organa da se nabavka sprovede u određenom roku ne predstavlja neku okolnost koja se objektivno nije mogla predvideti, izbeći ili otkloniti. Štaviše, može se reći da je postojanje naloga Ministarstva za sprovođenje nabavke u određenom roku kao okolnosti iz koje proizilazi hitnost nabavke u potpunoj suprotnosti sa prirodom i svrhom pregovaračkog postupka bez objavljivanja javnog poziva zbog hitnosti.

S tim u vezi, dopuštanjem sprovođenja pregovaračkog postupka u navedenim slučajevima napravljen je opasan presedan, koji bi u budućnosti mogao da otvori prostor za brojne zloupotrebe. Zbog toga veoma čudi postupanje Kancelarije za javne nabavke koja je u svim navedenim slučajevima dala pozitivno mišljenje u pogledu osnovanosti primene pregovaračkog postupka. Takođe i Republička komisija je odbila sve zahteve za zaštitu prava kojima je osporena osnovanost sprovođenja ove vrste postupka.

Imajući u vidu navedeno, predmetni slučajevi predstavljaju potvrdu obrasca ponašanja vlasti i nadležnih državnih organa u Srbiji koji zakone tumače i primenjuju na način i u vreme kada njima odgovara, ne prezajući ni od suspendovanja zakonskih odredbi u situacijama kada one predstavljaju prepreku ostvarenju njihovih ciljeva (ili, bolje reći, interesa).