Ova studija slučaja se odnosi na postupak javne nabavke koji je u toku 2018. godine sproveden kao otvoreni postupak radi zaključenja okvirnog sporazuma za nabavku, isporuku i ugradnju LED osvetljenja u cilju smanjenja potrošnje električne energije i troškova održavanja sistema javnog osvetljenja opštine Svrljig. Okvirni sporazum je zaključen sa jednim dobavljačem, na period od dve godine, a njime je bila predviđena zamena postojećih 900 svetiljki u Svrljigu novim odgovarajućim LED svetiljkama, sa pripadajućim nosačima svetiljki i sa povezivanjem na postojeću elektroinstalaciju.

U predmetnom postupku javne nabavke zainteresovano lice je kroz zahtev za dodatnim pojašnjenjem konkursne dokumentacije ukazalo naručiocu da dodatni uslovi u pogledu tehničkog i poslovnog kapaciteta nisu u logičnoj vezi sa predmetom javne nabavke, da su diskriminatorski i da ograničavaju konkurenciju.

Naime, kada je reč o dodatnom uslovu u pogledu tehničkog kapaciteta, naručilac je insistirao da ponuđač ima na raspolaganju 2 vozila sa korpom (na dizalici) visine minimalno 16 metara. U vezi s ovim uslovom, zainteresovano lice je ukazalo naručiocu da u opštini Svrljig ne postoji nijedan stub javne rasvete koji bi zahtevao visinu korpe od minimalno 16 metara, te da se prema podacima iz tehničke specifikacije, u okviru opisa profila karakterističnih stubova za koje se nabavljaju svetiljke, vidi da se ni na jednom stubu montaža svetiljke neće vršiti na visini većoj od 9 metara.

Što se tiče dodatnog uslova u pogledu poslovnog kapaciteta, konkursnom dokumentacijom je zahtevano da su ponuđači u poslednjih 5 godina izvršili najmanje 3 ugovora koji za predmet imaju isporuku i ugradnju minimalno 900 LED svetiljki po ugovoru. Zainteresovano lice je u pitanjima koja je postavilo pre podnošenja ponuda ukazalo da nije sporno što naručilac zahteva tri ugovora, već što određuje minimum od 900 svetiljki po jednom ugovoru, uz tvrdnju da nema razlike između 100, 700, 850 ili 910 komada isporučenih i montiranih svetiljki.

Nakon što je naručilac odbio navedene sugestije, zainteresovano lice je podnelo zahtev za zaštitu prava u kojem je ponovilo sve pomenute argumente. Republička komisija je, međutim, odbila taj zahtev za zaštitu prava tako što je prihvatila sve argumente naručioca kojima je pokušao da opravda razloge zbog kojih je zahtevao ta dva dodatna uslova. Posebno je zanimljivo da je Republička komisija tom prilikom zauzela jedan potpuno nelogičan i čudan stav da se tehnički kapacitet može određivati i na osnovu onoga što nije definisano kao predmet javne nabavke u okviru predmetne konkursne dokumentacije, a to su stubovi ulične rasvete koji nisu navedeni u tehničkim specifikacijama i koji su, očigledno, van broja od 900 stubova na kojima je potrebno zameniti svetiljke.

Takođe, Republička komisija je prihvatila argumente naručioca bez ikakve prethodne provere i bez ikakvih dokaza, iako je naručilac u svom odgovoru koji je dostavio Republičkoj komisiji naveo nekoliko nelogičnih tvrdnji, kao što su:

• da postoje stubovi koji nisu obuhvaćeni konkursnom dokumentacijom, a koji su relevantni za dodatne uslove koje će naručilac zahtevati od ponuđača;
• da postoje takvi stubovi na kojima se postojeće svetiljke nalaze na visini i većoj od 14 metara u određenoj ulici u Svrljigu, bez ikakvih dokaza o tome;
• ulica Stefana Sofronijevića na koju se naručilac pozvao i ne postoji u Svrljigu, što se može lako utvrditi pretragom na nekoj od mapa dostupnih preko interneta;
• da je za demontažu starih i montažu novih svetiljki na tim „novootkrivenim” stubovima neophodno vozilo sa korpom višom od 12 metara, pa je nejasno kako je tim argumentom opravdao i zahtevanu visinu od minimum 16 metara;
• nije navedeno koliko takvih stubova ima u pomenutoj „nepostojećoj” ulici da bi bila potrebna čak dva vozila sa korpom koja može da se podigne na visinu od 16 metara.

S druge strane, u pogledu drugog spornog dodatnog uslova, Republička komisija je u pomenutom rešenju istakla da prihvata argument naručioca da postoji logička veza zahtevanog uslova poslovnog kapaciteta u obimu od 900 svetiljki po jednom ugovoru sa predmetom konkretne javne nabavke. Pritom nije obrazloženo zbog čega nije prihvaćen stav podnosioca zahteva da se u konkretnom slučaju moglo insistirati na ukupnom broju od 2.700 svetiljki i 3 ugovora, ali da nema razloga da se insistira na tome da po svakom referentnom ugovoru bude zamenjeno po najmanje 900 svetiljki. Zaista je nejasno zašto ponuđač koji je, recimo, prethodno realizovao dva ugovora od po 1.000 svetiljki (što je više od traženih minimalno 900 po jednom ugovoru) i jedan od 700 (što je manje od traženih minimalno 900), ne bi bio sposoban da realizuje konkretnu javnu nabavku.

Zakonom o javnim nabavkama je propisano da naručilac određuje uslove za učešće u postupku tako da ti uslovi ne diskriminišu ponuđače i da su u logičkoj vezi sa predmetom javne nabavke. Istim Zakonom je propisano i da naručilac ne može da ograniči konkurenciju, te da posebno ne može da onemogućava bilo kojeg ponuđača da učestvuje u postupku javne nabavke korišćenjem diskriminatorskih uslova.

Smatramo da je u konkretnom slučaju naručilac zahtevao dodatne uslove u pogledu tehničkog i poslovnog kapaciteta ponuđača koji, zbog svega navedenog, nisu u logičkoj vezi sa predmetom konkretne javne nabavke i kojima se pri tome ograničava konkurencija u smislu Zakona o javnim nabavkama. To i potvrđuje Odluka o dodeli ugovora, u kojoj je navedeno da je samo izabrani ponuđač dostavio prihvatljivu ponudu. Dakle, naručilac je pribavio samo jednu prihvatljivu ponudu za javnu nabavku koja nije toliko specifična da bi se očekivalo da ne postoji konkurencija među ponuđačima na tržištu. Pored ponude izabranog ponuđača, podneta je još samo jedna ponuda koja je imala niz nedostataka i zbog toga je odbijena kao neprihvatljiva, a jedan od nedostataka je bio i nedostavljanje dokaza o ispunjenosti dodatnih uslova.

U ovom slučaju posebno čudi postupanje Republičke komisije, koja nije proveravala navode naručioca kojima je pokušao da opravda insistiranje na spornim dodatnim uslovima. Jednostavno, Republička komisija je a priori prihvatila argumente naručioca ne zahtevajući bilo kakva dodatna razjašnjenja i dokaze, iako su neki od argumenata bili protivni ne samo sadržini konkretne konkursne dokumentacije, već i logici.