U periodu 2017–2019. Zavod za transfuziju krvi Niš je sproveo 8 postupaka javnih nabavki kartica i reagensa za testiranje krvi, i to isključivo za tačno određeni analizator  IH-1000. U pet postupaka je zaključen ugovor o javnoj nabavci, dok su tri postupka okončana obustavom postupka javne nabavke.

Analizator, kao i drugi slični aparati u ovoj oblasti, predstavlja tzv. zatvoreni sistem, što znači da se na njemu može raditi isključivo sa karticama i reagensima koje je proizveo ili odobrio proizvođač samog aparata. To znači da je u ovakvim javnim nabavkama konkurencija gotovo isključena, budući da se ovde kao ponuđači mogu pojaviti ili sam proizvođač ili njegov predstavnik za određeno tržište, što za posledicu često ima da je vrednost zaključenog ugovora veoma blizu procenjenoj vrednosti nabavke, kao i da je naručilac nezainteresovan da ispituje formalne nedostatke ponude (budući da često nema drugih učesnika koji bi ukazivali na te nedostatke).

S tim u vezi, činjenica da naručilac poseduje određeni aparat svakako govori u prilog opravdanosti nabavke medicinskih sredstava i potrošnog materijala koji odgovaraju opremi naručioca. Međutim, za ocenu opravdanosti i pravilnosti postupanja naručioca od suštinskog značaja je pitanje da li je naručilac do aparata za koji nabavlja potrošni materijal došao u postupku javne nabavke koji podrazumeva konkurenciju različitih alternativnih rešenja i procenu troškova životnog ciklusa (npr. cena održavanja kartica i reagensa za narednih nekoliko godina), ili je do aparata došao donacijom, gde se kao donator pojavljuje lice koje je ujedno i ponuđač sa kojim se jedino i zaključuju ugovori o javnim nabavkama kartica i reagensa, i to upravo jer je reč o ekskluzivnom predstavniku proizvođača tog aparata.

U svim analiziranim postupcima javne nabavke kartica i reagensa, u situacijama kada postupak nije bio obustavljen, ugovori su zaključivani isključivo sa predstavnikom proizvođača aparata  IH-1000, tj. privrednim društvom „Diahem-Gramim” d.o.o. sa kojim je naručilac 14. juna 2016. godine zaključio ugovor o donatorstvu upravo analizatora  IH-1000.

Ovde je važno napomenuti da je predmetnim ugovorom o donaciji između ostalog bilo predviđeno da će se ugovor smatrati raskinutim ukoliko Zavod za transfuziju krvi Niš u periodu od 5 (pet) godina od dana zaključenja ugovora prestane da nabavlja reagense od davaoca donacije, odnosno ukoliko donator proceni da se aparat ne koristi u dovoljnoj meri!

Navedenim ugovorom o donaciji se bavila i Državna revizorska institucija (DRI), koja je u Izveštaju o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja Zavoda za transfuziju krvi Niš za 2017. godinu od 27.11.2018. godine utvrdila da ovako zaključen Ugovor o donaciji nema karakter davanja bez protivusluge, da je u suprotnosti sa Zakonom o javnoj svojini, kao i da predstavlja narušavanje osnovnih načela javne nabavke. Ukazano je i da je Ugovor o donaciji zaključen u suprotnosti sa uputstvom RFZO o donacijama od 30.03.2012. godine, budući da Zavod pre realizacije ovih donacija nije kontaktirao druge učesnike koji vrše donaciju istih ili sličnih aparata kako bi između svih ponuđenih aparata izvršio izbor prema najnižoj ceni pojedinačne analize, te da je Zavod u periodu 2016–2017, nakon sprovedenih postupaka javnih nabavki, sa istim pravnim licem zaključio ugovore o nabavci reagensa za ovaj aparat ukupne vrednosti koja je oko 1,9 puta veća od vrednosti aparata koja iznosi 8.717.560 dinara. Dodajmo tome da je naručilac u narednom periodu, 2017–2019. zaključio još nekoliko ugovora sa istim ponuđačem u vrednosti od čak 50.527.024,00 dinara bez PDV-a!

Nakon izveštaja DRI, Zavod je zaključio aneks ugovora o donaciji iz kojeg je izbrisana sporna obaveza nabavke reagensa isključivo od donatora, nastavivši, međutim, sa nepromenjenom praksom dodele ugovora istom ponuđaču, o čemu govore javne nabavke objavljene na Portalu javnih nabavki. To upućuje na činjenicu da naručilac svojim odlukama, aktima i dokumentacijama izražava jasnu volju i nameru da predmete javnih nabavki oblikuje kao javne nabavke sa samo jednim zatvorenim sistemom u kojem nije moguća konkurencija.

S tim u vezi treba reći da je naručilac i pre izveštaja DRI odbijao svaku mogućnost da omogući konkurenciju u predmetnim postupcima javnih nabavki. Tako naručilac nije prihvatio predlog zainteresovanog lica da iz predmeta nabavke izbriše odrednicu da se kartice i reagensi odnose samo na aparat  IH-1000, već da se mogu odnositi i na bilo koji drugi odgovarajući aparat (iste funkcije i namene), sa tim što bi obaveza izabranog ponuđača bila da naručiocu uz kartice i reagense isporuči i odgovarajući analizator na besplatno korišćenje.

Navedeni argument, ali i ukazivanje na postojanje nezakonitog ugovora o donaciji nije prihvatila ni Republička komisija, odbivši zahtev za zaštitu prava ovog zainteresovanog lica. U svom obrazloženju Komisija je navela da nije osnovano osporavati potrebu naručioca da nabavlja kartice i reagense za aparat koji poseduje, te da nije nadležna da ispituje zakonitost ugovora o donaciji.

To je posebno zanimljivo iz još jednog razloga: 2015. godine, odlučujući o zahtevu za zaštitu prava u postupku javne nabavke naručioca Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine, Republička komisija zauzela je dijametralno suprotne stavove o identičnom pitanju – o odnosu ugovora o donatorstvu i ograničenju konkurencije u slučaju nabavke aparata koji predstavljaju zatvorene sisteme, zaključivši da se na taj način ograničava konkurencija.

Odgovor na pitanje da li je odsustvo konkurencije u postupku javne nabavke koji se odnosi na zatvorene sisteme opravdano ili se radi o nesvrsishodnim javnim nabavkama (lošem i pogrešnom odlučivanju) ili nepravilnostima, nezakonitostima i/ili zloupotrebama, može se dati samo sveobuhvatnim sagledavanjem poslovanja naručioca, njegovih specifičnih zadataka, delatnosti, planova rada, stanja opreme, zaliha, kadrova, njihove obučenosti i slično.

Uzevši u obzir sve navedeno, napominjemo da je načelo obezbeđenja konkurencije jedno od osnovnih načela javnih nabavki, te da su naručioci u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama dužni da u svakom postupku omoguće što je moguće veću konkurenciju.

 Kada je reč o javnim nabavkama koje podrazumevaju tzv. zatvorene sisteme, naručioci mogu obezbediti konkurenciju na jedan od sledećih načina:

• nabavkom – kupovinom/zakupom/lizingom aparata – analizatora, ali tako što bi se pored cene analizatora uzeli u obzir i bodovali troškovi potrebnih medicinskih sredstava i reagensa, troškovi održavanja, obuke i slično za period aktuelnosti aparata (3–5 godina);
• zaključenjem višegodišnjih ugovora o javnim nabavkama kojima bi se nabavljala medicinska sredstva i reagensi, i u kojima bi se omogućilo dostavljanje na korišćenje odgovarajućih aparata za tražena medicinska sredstva i reagense;
• i konačno, zaključenjem okvirnih sporazuma sa više ponuđača za maksimalno dozvoljeni period trajanja okvirnih sporazuma tako što bi se predmet javne nabavke takođe odnosio na medicinska sredstava i reagense uz dostavljanje odgovarajućeg aparata na korišćenje. Pored konkurencije i pokrivenosti potreba naručioca za period od više godina, korišćenjem okvirnog sporazuma bi se obezbedila i dostupnost novih tehnologija za vreme važenja sporazuma, stalna obučenost i osposobljenost kadrova u pogledu novih tehnologija, postojanje rezervnih dobavljača (za slučaj da neki od njih ne zaključi ugovor ) i/ili paralelno korišćenje većeg broja tehnologija i konkurentskih aparata zaključenjem ugovora sa svim ili većim brojem ponuđača sa kojima je zaključen okvirni sporazum (po formuli i procentima navedenom u okvirnom sporazumu), a sve to bez preuzimanja ugovornih obaveza za period od više godina u smislu budžetskih propisa, odnosno bez ograničenja koja zbog budžetskih propisa postoje za višegodišnje ugovore.