Predmetna četiri postupka javne nabavke se odnose na izradu, proširenje i održavanje elektronskih platformi namenjenih zdravstvenom sistemu i predstavljaju primer podele tržišta između ponuđača kao jednog oblika nameštanja ponuda, ali i favorizovanja privrednih subjekata bliskih vlasti. 

Naime, iako su sva četiri postupka sprovedena kao otvoreni postupci, dakle kao postupci koji podrazumevaju najširu moguću konkurenciju, u sva četiri postupka je ponude podnela samo jedna (i to uvek ista!) grupa ponuđača koju su činili „Telekom Srbija” a.d. Beograd, „MedIT” d.o.o. Beograd i „NITES” d.o.o. Beograd. U odsustvu konkurencije, ovoj grupi ponuđača su u sva četiri postupka dodeljeni ugovori ukupne vrednosti oko pet miliona evra (bez PDV-a). Štaviše, ako pogledamo unazad nekoliko godina, članovi ove grupe su jedini učestvovali i dobijali ugovore u svim postupcima koje je Ministarstvo zdravlja sprovodilo od 2016. godine do danas, a koji su se odnosili na isti ili sličan predmet nabavke.*

Takođe, iako su u predmetnim postupcima uslovi u pogledu tehničkog i stručnog kapaciteta favorizovali pomenutu grupu ponuđača, niti jedno od zainteresovanih lica nije pokušalo da kroz zahtev za pojašnjenje konkursne dokumentacije eventualno izmeni ove uslove, niti je izjavilo zahtev za zaštitu prava. Drugim rečima, nijedan od potencijalnih ponuđača uopšte nije bio zainteresovan za ove postupke čije procenjene vrednosti uopšte nisu zanemarljive. 

Sve ovo ukazuje da je u konkretnom slučaju reč o podeli tržišta, odnosno o sporazumu učesnika na tržištu prema kome određeni ponuđači pristaju da ne učestvuju u postupcima javnih nabavki kod određenih naručilaca ili u određenim geografskim područjima. I pored toga što podela tržišta predstavlja jedan od oblika povrede konkurencije, u konkretnom slučaju nije reagovala ni Komisija za zaštitu konkurencije, ali ni druge nadležne institucije kao što su Kancelarija za javne nabavke i Državna revizorska institucija.

Još jednu zanimljivu činjenicu u ovom slučaju predstavlja bliskost nosioca i jednog člana navedene grupe ponuđača sa vladajućim strukturama. Naime, „Telekom Srbija” je u većinskom državnom vlasništvu, te je kao nacionalni telekomunikacioni operator po definiciji blizak vlasti. S druge strane, izvršni direktor u privrednom društvu „NITES” (češkom ogranku ove firme) je Bojan Kisić, rođeni brat aktuelne ministarke za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darije Kisić Tepavčević i muž bivše ministarke pravde Nele Kuburović. Iako u konkretnom slučaju u skladu sa ZJN i Zakonom o sprečavanju korupcije nije postojao sukob interesa (o čemu se tek nakon natpisa u medijima oglasila i Agencija za sprečavanje korupcije), činjenicu povezanosti pojedinih članova grupe sa vlašću svakako ne možemo posmatrati kao nebitnu sa aspekta favorizovanja ovih privrednih subjekata. To posebno važi ako uzmemo u obzir uslove u pogledu tehničkog i stručnog kapaciteta koji su favorizovali upravo ovu grupu ponuđača.

Posledice nameštanja tendera i favorizovanja ponuđača bliskih vlasti su potpuno odsustvo konkurencije i značajan odliv budžetskih sredstava. Ovakvo ponašanje učesnika u nabavkama između ostalog šteti poreskim obveznicima, smanjuje poverenje javnosti u konkurentnost postupka i minimizira prednosti konkurentnog tržišta. U takvim okolnostima se praktično unapred zna kome će biti dodeljen ugovor, pa samim tim javne nabavke gube bilo kakav smisao.

* Jedino su u postupku javne nabavke Nacionalne medicinske platforme za preventivu i dijagnostiku iz 2016. godine (JN 07/2016), učestvovala 2 ponuđača pored ove grupe ponuđača.