Favorizovanje određenih ponuđača i spremnost naručilaca da prekrše zakon u nastojanju da baš tim ponuđačima dodele ugovor jedan je od najvećih problema u sistemu javnih nabavki u Srbiji. Takvo ponašanje naručilaca obesmišljava suštinu javnih nabavki, a štetu od ovakve prakse najviše trpe javni interes, budžet i, u krajnjoj liniji, građani Srbije.

Javna nabavka koja je predmet ove studije slučaja je još jedan u nizu primera neefikasnog i nezakonito sprovedenog postupka u kome je naručilac otvoreno favorizovao određenog ponuđača – grupu ponuđača „Tahal group B.V.”, ogranak Novi Sad, „Tahal consulting engineers ltd”, Izrael, sa podizvođačima „Hidrozavod DTD a.d.” Novi Sad, „Ehting d.o.o.” Beograd i „4WATERS d.o.o.” Beograd (u daljem tekstu: izabrani ponuđač). Naime, u predmetnom postupku naručilac je uprkos nalozima Republičke komisije datim u rešenjima kojima su usvajani zahtevi za zaštitu prava, čak tri puta donosio odluku kojom je ugovor dodeljivao izabranom ponuđaču, ocenjujući pritom kao neprihvatljivu ponudu grupe ponuđača AG-UNS, Arhitektonsko-građevinski institut d.o.o. Novi Sad, „Via factum d.o.o.”, Biograd na moru, „Hidroing d.o.o.”, Osijek, IPZ „Uniprojekt terra d.o.o.”, Zagreb i „Inobačka d.o.o.”, Novi Sad (u daljem tekstu: podnosilac zahteva). Nakon što je Republička komisija i treći put usvojila zahtev za zaštitu prava, naručilac je doneo odluku o obustavi postupka zato što je, navodno, prestala potreba naručioca za ovom javnom nabavkom.

Važno je istaći da je procenjena vrednost javne nabavke iznosila 191.666.600,00 dinara bez PDV-a, te da je predstavljala jednu od dve najskuplje javne nabavke koje je Ministarstvo zaštite životne sredine planiralo za 2019. godinu. Prema odluci o pokretanju postupka, navedena sredstva su bila opredeljena za izradu projektno-tehničke dokumentacije za 14 opština na čijim se teritorijama nalaze nesanitarne deponije (smetlišta). Pri tome, ponuda izabranog ponuđača iznosila je 188.731.040,00 dinara bez PDV-a, dok je ponuda podnosioca zahteva bila dvostruko jeftinija i iznosila je 91.250.000,00 dinara bez PDV-a.

Koristeći veliku razliku u ponuđenoj ceni podnosioca zahteva i izabranog ponuđača, a u nastojanju da ugovor dodeli izabranom ponuđaču, naručilac je ponudu podnosioca zahteva u dva navrata odbio kvalifikujući je kao neuobičajeno nisku. Obrazloženje ponuđene cene podnosioca zahteva i dokaze da ona ne odstupa od tržišno uporedive cene naručilac je i pored naloga Republičke komisije uporno odbijao, braneći svoj stav krajnje upitnim argumentima. Tako je u trećoj odluci o dodeli ugovora, a kako bi opravdao procenjenu vrednost javne nabavke, odnosno ukazao da je ponuđena cena podnosioca zahteva neuobičajeno niska, između ostalog naveo da je „prilikom planiranja nabavke izvršio detaljno istraživanje tržišta, na osnovu čega je prikupio dovoljno informacija o svim realnim troškovima koji su sastavni delovi kalkulacije, u Republici Srbiji, Adrija regiji i Evropskoj uniji”, ne navodeći preciznije podatke o tim istraživanjima. Kada je, međutim, podnosilac zahteva putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja (a nakon intervencije Poverenika za informacije od javnog značaja po žalbi podnosioca zahteva) od naručioca pribavio dokument koji sadrži podatke o navodnim istraživanjima tržišta („Obrazloženje za pojedinačnu nabavku” od 15.01.2019. godine), utvrđeno je da iznos od 191.666.600,00 dinara bez PDV-a zapravo predstavlja procenjenu vrednost za izradu projektno-tehničke dokumentacije za čak 57 opština na čijim teritorijama se nalaze nesanitarne deponije, a ne 14 opština na koje je naručilac nameravao da potroši čitav opredeljeni iznos uporno birajući favorizovanu grupu ponuđača (koja je, gle čuda, za 14 opština ponudila iznos gotovo identičan procenjenoj vrednosti za 57 opština). Štaviše, da je procenjena vrednost predmetne javne nabavke za 14 opština pravilno utvrđena, ponuda podnosioca zahteva bi bila skoro dvostruko veća od te vrednosti, a nikako neuobičajeno niska, dok bi ponuda izabranog ponuđača bila skoro četiri puta veća!

Nakon što je ovaj dokument obelodanjen i nakon što je Republička komisija – imajući u vidu njegovu sadržinu – i po treći put usvojila zahtev za zaštitu prava, naručilac je, kao što je već navedeno, obustavio postupak jer je usled neplaniranih događaja uzrokovanih pandemijom virusa COVID-19 i uvođenjem vanrednog stanja, prestala potreba naručioca za predmetnom nabavkom.

Imajući u vidu sve navedeno, nameće se nekoliko pitanja. Pre svega, kako je odjednom prestala potreba naručioca za predmetnom nabavkom, posebno u situaciji kada u Srbiji zaštita životne sredine predstavlja ogroman problem, a otvaranje poglavlja 27 koje se odnosi na ekologiju nije ni na vidiku? Takođe, kako to da okolnosti prouzrokovane korona virusom nisu sprečile naručioca da sprovodi neke druge postupke javnih nabavki za vreme vanrednog stanja? I možda najvažnije, da li su nadležni organi utvrdili da li se u konkretnom slučaju radilo o nenamernoj grešci ili o nedozvoljenom dogovoru naručioca sa grupom ponuđača? Jer, da podnosilac zahteva nije bio uporan u osporavanju odluka naručioca, na izradu projektne dokumentacije za sanaciju nesanitarnih deponija za 14 opština bilo bi potrošeno skoro četiri puta više javnog novca nego što je zaista potrebno (preko milion evra).

Sve dok nadležni organi budu selektivno primenjivali zakon (ili ga ne budu uopšte primenjivali) u cilju sankcionisanja zabranjenog ponašanja u sferi trošenja javnih sredstava, neće postojati strah od zloupotrebe službenog položaja. Profesionalizacija u oblasti javnih nabavki kod naručilaca i istovremeno svest o nužnosti društveno odgovornog ponašanja u velikoj meri bi dovela do smanjenja korupcije u postupcima javnih nabavki.