IZGRADNJA ZGRADE ŽELEZNIČKE STANICE – PROKOP (2019. GODINA)
Javni poziv za prikupljanje pisama o zainteresovanosti za zajedničku izgradnju zgrade železničke stanice „Beograd centar”, parkinga i pratećih komercijalnih sadržaja objavila je Republička direkcija za imovinu Republike Srbije 16.07.2019. na svojoj internet stranici, sa rokom za podnošenje ponuda do 30.08.2019. Tim pozivom sva zainteresovana domaća i strana pravna lica su pozvana da upute pismene ponude za navedenu zajedničku izgradnju. Nakon izgradnje, zgrada železničke stanice i pripadajući parking će biti u isključivoj svojini Republike Srbije, dok će privatni partner steći svojinu na objektima komercijalnog sadržaja.
Na osnovu podataka dostupnih jedino kroz tekstove objavljene u medijima, ali ne i na internet stranicama nadležnih državnih organa i institucija (nema objavljene odluke o izboru privatnog partnera, niti ugovora koji je sa njim zaključen), jasno je da su nadležni državni organi u konkretnom slučaju odlučili da zaobiđu primenu Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama, kao i Zakona o javnim nabavkama, te da pozivom koji ne zahteva ispunjenost bilo kakvih konkretnih i jasnih uslova za ovako skup i kompleksan projekat dobiju (očigledno) unapred poznatog privatnog partnera, osnovanog samo par meseci pre objave javnog poziva. Međutim, za razliku od slučajeva o kojima smo ranije pisali i na koje su se primenjivali posebni zakoni koji su isključivali primenu Zakona o javnim nabavkama,[1] u ovom slučaju je primenjena javnosti potpuno nepoznata procedura.
Naime, prema tekstu javnog poziva, analizu primljenih ponuda vršila je mešovita radna grupa koju je obrazovala Vlada Republike Srbije i koju čine predstavnici različitih institucija (Ministarstva finansija, Ministarstva građevine, Republičke direkcije za imovinu, grada Beograda, Državnog pravobranilaštva, Privrednog društva „Infrastruktura železnice Srbije” i Preduzeća za izgradnju železničkog čvora Beograd d.o.o. „Beogradčvor” d.o.o.). Kako je navedeno u tom pozivu, posle analize primljenih ponuda nadležni organi Republike Srbije je trebalo da pokrenu odgovarajući postupak za izbor partnera radi zajedničke izgradnje zgrade stanice, parkinga i pratećih sadržaja. Nije navedeno, međutim, koji je to „odgovarajući postupak” trebalo da bude pokrenut, a iz svega što sledi je očigledno da se nije mislilo ni na jedan konkretan postupak. Isto tako, samim pozivom nisu bili predviđeni nikakvi konkretni uslovi za učešće i izbor partnera-ponuđača, već samo neodređeni parametri kao što su „odgovarajuće reference, okvirni biznis plan za period od 10 godina, idejno rešenje, planirani način finansiranja izgradnje, planirani rok završetka izgradnje…”. Jedini kriterijum za izbor najpovoljnijeg ponuđača je bila visina ponuđenih ulaganja i vreme završetka radova. Takođe, taj poziv nije sadržao odredbe bilo kog propisa koje bi predstavljale pravni osnov za njegovo objavljivanje.
Posle objavljivanja javnog poziva, u medijima su se 2019. godine pojavili tekstovi o tome da će potencijalni partner države Srbije u izgradnji Prokopa biti kompanija „Railway City Beograd”, koja je jedina dostavila pismo o zainteresovanosti, te da se Vlada Republike Srbije saglasila da sa njom otpočne pregovore.[2] U dnevnom listu Politika je 21.01.2021. objavljen tekst[3] u kojem je navedeno da će gradnja stanične zgrade na glavnoj prestoničkoj železničkoj stanici početi u toku jeseni te godine, a da bi prva faza, koja podrazumeva završetak ovog najvažnijeg objekta na „Prokopu”, trebalo da bude završena do kraja 2022. Iz navedenog teksta je jasno da je tu informaciju potvrdila i kompanija „Railway City Beograd”, koju je u aprilu 2019. osnovala kiparska kompanija „Railway City” LTD sa osnivačkim ulogom od 5.900,20 dinara.[4] Sa tom kompanijom je Direkcija za imovinu i zaključila ugovor sredinom 2020. godine, koji nigde nije javno objavljen i za koji takođe saznajemo iz medija.[5] Privatni finansijer tog projekta navodno je kompanija „PSP Farman” iz Beograda, preko svoje „ćerke” – pomenute kompanije „Railway City” d.o.o,[6] a ceo projekat se odnosi na izgradnju objekata[7] na staničnoj ploči čija ukupna kvadratura iznosi blizu 75.000 m2, od čega na staničnu zgradu otpada oko 5.700 m2.[8]
S obzirom na navedeno, u vreme objavljivanja javnog poziva pravni osnov za sprovođenje ove neimenovane procedure nije bio poznat, a takođe nije postojao ni osnov za zaključenje jednog takvog ugovora sa privatnim partnerom, što ga u postojećem obliku čini nedozvoljenim za ovakav pravni posao. Projekat zajedničke izgradnje, gde država daje zemljište i omogućava gradnju na već izgrađenim objektima i na svim parcelama u vlasništvu Republike Srbije, a privatni partner pribavlja svu dokumentaciju neophodnu za izdavanje građevinske i upotrebne dozvole i finansira izgradnju zgrade železničke stanice, parkinga i komercijalnih sadržaja, mogao je da se realizuje isključivo kroz proceduru javno-privatnog partnerstva (JPP) u skladu sa Zakonom o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama. Po tom zakonu JPP podrazumeva dugoročnu saradnju javnog i privatnog sektora radi obezbeđenja finansiranja, izgradnje, rekonstrukcije, upravljanja ili održavanja infrastrukturnih i drugih objekata od javnog značaja i pružanja usluga od javnog značaja. Predlog projekta javnog tela odobrava Komisija za javno-privatno partnerstvo i tek nakon tog odobrenja može se pokrenuti postupak izbora privatnog partnera po Zakonu o javnim nabavkama, ili po posebnoj proceduri koju propisuje Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama (ako je sa elementima koncesije). Više je nego očigledno da ta obavezna procedura nije sprovedena u konkretnom slučaju, pa se postavlja pitanje po kom osnovu je Republika Srbija zaključila sporni ugovor sa novoosnovanom kompanijom, bez ikakvih posebnih pravila i uslova za učešće u proceduri.
U svom odgovoru na kritike javnosti da je prilikom izbora privatnog partnera zaobišla primenu zakona koji to reguliše, Republička direkcija za imovinu Srbije je za Portal B92Net[9] saopštila da je taj projekat u svakom svom delu javan i transparentan i potvrđen odgovarajućim odlukama Vlade Republike Srbije, a takođe se pozvala na nekoliko odredbi Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o javnoj svojini, pokušavajući da na taj način opravda razloge zbog kojih ovaj projekat ne sprovodi kroz proceduru izbora privatnog partnera uređenu odredbama Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama. Međutim, upravo jedna od odredbi člana 100 Zakona o planiranju i izgradnji, na koju se poziva Republička direkcija, propisuje da vlasnik građevinskog zemljišta u javnoj svojini (u konkretnom slučaju Republika Srbija) može sa fizičkim ili pravnim licem zaključiti ugovor o zajedničkoj izgradnji jednog ili više objekata samo radi ostvarivanja javno-privatnog partnerstva po proceduri uređenoj Zakonom o javno-privatnom partnerstvu. Ni u jednoj drugoj odredbi tog zakona se ne pominje ugovor o zajedničkoj izgradnji koji bi vlasnik građevinskog zemljišta u javnoj svojini mogao da zaključi sa privatnim partnerom. S druge strane, u članu 15 Zakona o javnoj svojini (na koji se Republička direkcija takođe poziva) predviđena je mogućnost zajedničkog ulaganja kada je u pitanju javna svojina, ali to ulaganje mora da bude u skladu sa zakonom, a jedina odredba nekog zakona koja to dozvoljava jeste upravo pomenuti član 100 Zakona o planiranju i izgradnji koji određuje da je to moguće samo radi ostvarivanja projekta javno-privatnog partnerstva na koji se primenjuje Zakon o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama. Dakle, izbor privatnog partnera radi zaključenja ovog ugovora o zajedničkoj izgradnji mora biti sproveden isključivo primenom odredbi Zakona o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama i stroge, formalne procedure koja je tim zakonom regulisana.
[1] Videti studiju: „Izgradnja deonice auto-puta Pojate–Preljina („Moravski koridor”, 2019)”. Dostupno na: https://cpes.org.rs/izgradnja-deonice-auto-puta-pojate-preljina-moravski-koridor-2019/
[2] http://www.politika.rs/sr/clanak/444921/.
[3] https://www.politika.rs/sr/clanak/471278/Gradnja-stanicne-zgrade-na-Prokopu-pocinje-na-jesen.
[5] https://beobuild.rs/prokop-na%C5%A1ao-investitora-p2973.html
[6] Više o tome dostupno u okviru teksta „Ko stoji iza firme koja gradi Prokop” objavljenog na internet stranici dnevnog lista Danas. Dostupno na: https://www.danas.rs/ekonomija/ko-stoji-iza-firme-koja-gradi-prokop/.
[7] https://www.b92.net/lokal/beograd/ekonomija-od-prokopa-do-beograd-centra-uz-stanicu-nicu-poslovni-centar-garaza-promenada-foto-1798085.
[8] https://rs.n1info.com/biznis/idejno-resenje-za-prokop-na-javnom-uvidu/.
[9] https://www.b92.net/lokal/beograd/ekonomija-direkcija-prokop-se-gradi-u-skladu-sa-zakonom-1802900.