Predmet ove studije su postupci javnih nabavki usluga projektovanja, isporuke, montaže opreme i izgradnje kotlarnice na drvnu sečku koje su sprovodile pojedine lokalne samouprave u Srbiji tokom 2019. i 2020. godine.

Za ove postupke javnih nabavki karakteristična je činjenica da su u svakom zahtevani gotovo identični dodatni uslovi za učešće u pogledu finansijskog, poslovnog, tehničkog i kadrovskog kapaciteta (uz minimalne razlike), kao i da je u svakom postupku izabrana ista ponuda kao najpovoljnija u nedostatku realne konkurencije.

Naime, u 3 od 5 postupaka koji su predmet ove studije, pored izabranog ponuđača učestvovao je i ponuđač „Biomasa grupa” Beograd, s tim što je ovaj ponuđač u sva tri postupka podneo praktično „praznu” ponudu; tačnije, osim popunjenog Obrasca ponude i Obrasca izjave o nezavisnoj ponudi, u ponudi nije dostavljen niti jedan od traženih dokaza. Imajući to u vidu, očigledno je da ovaj ponuđač nije imao ozbiljnu nameru da učestvuje u tim postupcima, odnosno nije imao interes da mu bude dodeljen ugovor, pa samim tim njegova ponuda i ne može ukazivati na postojanje realne konkurencije u tim slučajevima. Moguće je da je njegova ponuda predstavljala „kvaziponudu”, ali to na osnovu raspoloživih podataka ne možemo da tvrdimo.

Što se tiče ponuđača kojem je dodeljen ugovor, u pitanju je zajednička ponuda grupe ponuđača, koju su u većem broju tih postupaka činili: „Energy Construction” d.o.o. Beograd, „Termomont” d.o.o. Beograd, „Gilles energie – und UMWELTTECHNIK” iz Austrije, „Teming electrotechnology” d.o.o. Niš, „Porta Nova” d.o.o. Beograd, „Saša Milosavljević pr bp consulting” Kruševac i „Iso Plus” d.o.o. Beograd. Treba napomenuti da je u Kladovu umesto navedenog ponuđača iz Austrije učestvovao drugi ponuđač iz iste zemlje, dok je u Majdanpeku umesto ponuđača iz Austrije, učestvovao ponuđač iz Litvanije. Međutim, očigledno je da je u svim postupcima to bila ista grupa ponuđača uz manje varijacije u sastavu.

S obzirom na odsustvo konkurencije, ponuda pomenute grupe ponuđača је u svim slučajevima bila veoma blizu procenjene vrednosti i kao takva je i bila izabrana.

Način na koji su predmetni postupci sprovedeni ukazuje na očiglednu povredu načela obezbeđivanja konkurencije iz člana 10 tada važećeg Zakona o javnim nabavkama. Međutim, predmetne nabavke ukazuju i na neke od razloga zbog kojih je u Srbiji broj podnetih ponuda po jednom postupku javne nabavke izuzetno mali.

U tom smislu, trebalo bi ukazati na podatke iz Izveštaja o javnim nabavkama u Republici Srbiji za polugodišnji period od 1.1.2019. do 30.06.2019. godine. U tom izveštaju Uprave za javne nabavke pored ostalog navedeno je: „Značajan pokazatelj performansi javnih nabavki jeste prosečan broj ponuda po postupku koji ukazuje na intenzitet konkurencije. U prvom polugodištu 2019. godine, vrednost ovog pokazatelja iznosila je 2,2.” Dakle, možda i najvažniji pokazatelj efikasnosti sistema javnih nabavki u Srbiji je više nego skromne vrednosti. Isti taj pokazatelj 2011. godine je iznosio 3,2, a 2017. godine 3,0.[1]

S druge strane, u istom tom izveštaju objavljenom na sajtu Uprave za javne nabavke, navedeno je da je u prvom polugodištu 2019. godine u 55% slučajeva (zaključenih ugovora) pristigla samo jedna ponuda. Sama Uprava za javne nabavke je u tom izveštaju konstatovala: „Jedan od važnih pokazatelja intenziteta konkurencije je učešće ugovora za koje je pristigla samo jedna ponuda. Veći broj pristiglih ponuda znači i veći broj opcija za naručioce, što vodi jednostavnijem ostvarivanju jednog od osnovnih ciljeva javnih nabavki a to je postizanje najveće vrednosti za uloženi novac”.[2]

[1] „Alarm izveštaj o stanju u oblasti javnih nabavki u Republici Srbiji”, koji je priredio Centar za primenjene evropske studije, oktobar 2019: https://media.cpes.org.rs/2020/02/Alarm-1.pdf

[2] Ibidem.