IZGRADNJA ZGRADE INSTITUTA „BIOSENS” U NOVOM SADU (2020/2021)

Predmet ove studije slučaja je međunarodni otvoreni postupak nabavke koji je sproveden u skladu sa Vodičem za nabavke Evropske investicione banke (EIB). U pitanju je, dakle, nabavka koja je izuzetak od primene Zakona o javnim nabavkama, s obzirom na to da je finansirana sredstvima kredita EIB. Iako se na sam postupak ove nabavke nije primenjivao naš Zakon o javnim nabavkama, na postupak zaštite prava se, međutim, primenjivao upravo taj Zakon, a na osnovu Zakona o potvrđivanju ugovora o izmenama i dopunama finansijskog ugovora između Republike Srbije i EIB. Predmetni postupak je kao naručilac sprovela Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, a procenjena vrednost je iznosila 8.200.000 evra.

Prema pravilima EIB-a, ponuđači odvojeno podnose tehničku i finansijsku ponudu. Najpre se otvara tehnička ponuda, nakon čega se ponuđači koji su se kvalifikovali pozivaju na otvaranje finansijske ponude. Tako je i u konkretnom slučaju, pre donošenja odluke o dodeli ugovora, prvo doneta odluka o kvalifikovanosti ponuđača u kojoj je konstatovano da su se kvalifikovala sva četiri ponuđača koji su podneli ponude. Pri tome je važno ukazati da konkursnom dokumentacijom nije bilo predviđeno da naručilac u toj fazi postupka donosi odluku o kvalifikovanosti, već je samo trebalo ponuđačima da dostavi obaveštenja o kvalifikaciji i (istovremeno) pozive na otvaranje finansijskog dela ponuda. Donošenje ove odluke nije predviđeno ni pravilima EIB-a. Jedina odluka koju naručilac donosi u fazi posle otvaranja ponuda u postupku nabavke jeste odluka o dodeli ugovora. Takođe, nikakav rok za osporavanje odluke o kvalifikovanosti ponuđača nije bio predviđen, niti je ta mogućnost predviđena u Vodiču za nabavke EIB, kao ni u prethodno važećem ZJN koji je u konkretnom slučaju primenjivan u pogledu žalbene procedure. Dakle jedina odluka koja se mogla osporavati bila je odluka o dodeli ugovora.

Nakon što je u predmetnom postupku ugovor dodeljen grupi ponuđača koju su činili „Modulor” d.o.o. Beograd, „Gat” d.o.o. Novi Sad, „Koto” d.o.o. Beograd i „Elita-Cop” d.o.o. Beograd, sa podizvođačem „Darnico” d.o.o. Vršac, jedan od učesnika postupka je podneo zahtev za zaštitu prava kojim je osporio odluku o dodeli ugovora. Međutim, Republička komisija je rešenjem na 24 strane odbila pomenuti zahtev, navodeći tek u par rečenica da nije razmatrala nijedan od navoda podnetog zahteva za zaštitu prava (a sve ih je detaljno citirala), zato što podnosilac zahteva nema pravo da podnese zahtev. Kako je navedeno u rešenju, podnosilac zahteva nije prethodno osporio odluku o kvalifikovanosti, čime je izgubio pravo da osporava tehnički deo ponude ponuđača?! Na navedeni „volšeban” način Republička komisija je izbegla da razmatra navode zahteva kojima je ukazano na očigledan sukob interesa i dostavljanje neistinitih podataka u ponudi izabranog ponuđača, ali i na ozbiljne nedostatke u ponudi drugorangiranog ponuđača na koje je Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima prilikom stručne ocene ponuda jednostavno „zažmurila”.

A da je u predmetnom postupku postojao očigledan i nesporan sukob interesa u skladu sa pravilima EIB-a ukazuju sledeće činjenice. Naime, privredni subjekt „EuroCons Group” d.o.o. Vršac, čiji član je između ostalih „Darnico” d.o.o. Vršac, sa kojim je kao podizvođačem nastupio izabrani ponuđač, izradio je projektnu dokumentaciju za radove koji su predmet ove nabavke i koja je bila sastavni deo konkursne dokumentacije![1] To potvrđuje i činjenica da je u dokumentima koji predstavljaju tehničke specifikacije u memorandumu jasno naveden logo „EuroCons Group” d.o.o. Vršac. I ne samo to. Ovaj privredni subjekt je učestvovao i u samom postupku nabavke prilikom sačinjavanja odgovora na pitanja zainteresovanih lica, što je potvrdio i naručilac u odgovoru na podneti zahtev za zaštitu prava! Dakle, tendersku dokumentaciju je sačinio i na pitanja potencijalnih ponuđača odgovarao subjekt koji je imao svog predstavnika u ponudi izabranog ponuđača. Imajući to u vidu, možemo pretpostaviti da je isti privredni subjekt učestvovao i u stručnoj oceni ponuda tako što je pregledao ponude i davao savete komisiji naručioca dok je sve vreme, ponavljamo, imao svog predstavnika u ponudi izabranog ponuđača.

Isto tako, podizvođač „Darnico” d.o.o. je kao reference dostavio ugovore zaključene upravo sa „EuroCons Group” d.o.o, kome je „Darnico” d.o.o. i izdavao fakture koje nisu imale overu nadzornog organa (samim tim nisu mogle biti ni verodostojne), a od njega je dobio i potvrde o realizovanim referencama, što je sve zajedno korišćeno kao dokaz o referencama u ponudi izabranog ponuđača.

Takođe, izabrani ponuđač je kao jednu od traženih referenci dostavio i potvrdu o izgradnji Studentskog doma „Evropa – Europa Kollegium” u Novom Sadu, koju međutim nije izdao ni overio Fond za kapitalna ulaganja AP Vojvodina, koji je jedini bio odgovoran za sprovođenje te javne nabavke prema odredbama Zakona o javnim nabavkama. Ovu referencu je trebalo proveriti posebno zato što ju je kao svoju predstavio učesnik u zajedničkoj ponudi izabranog ponuđača, koji je referentne radove, navodno, izveo kao „podizvođačevog podizvođača podizvođač” koji nije ni naveden u osnovnom ugovoru i za koga finansijer (Fond za kapitalna ulaganja) najverovatnije i ne zna. Isto tako, zanimljivo je i to što je prema potvrdi koju je dostavio izabrani ponuđač celokupne radove na navedenom objektu izvršio sam podizvođač (?!), što nikako nije mogao da odobri Fond za kapitalna ulaganja, jer to nije ni moguće prema Zakonu o javnim nabavkama.

Na kraju, ne manje bitna nezakonitost postupka se ogledala i u činjenici da je naručilac u toku stručne ocene ponuda dozvolio drugorangiranom ponuđaču da zameni dokaz o referencama, kada je shvatio da taj ponuđač neće moći da ispuni kriterijume za kvalifikaciju zahtevane u tenderskoj dokumentaciji!

I ništa od ovih očiglednih i kardinalnih nezakonitosti Republička komisija nije htela da razmatra, pozivajući se na nepostojeća pravila postupka. Sa druge strane, naručilac se branio time da je Evropska investiciona banka navodno bila upoznata sa svim detaljima ovog postupka javne nabavke i da je davala saglasnosti kroz non-objection komentare na pojedine faze postupka.

Međutim, prema pravilima EIB-a, naručilac snosi celokupnu odgovornost za postupke nabavki. Isto tako u pravilima se napominje da se non-objection ili komentari koje je Banka šalje naručiocu tokom postupka nabavke zasnivaju isključivo na informacijama koje pruža naručilac i da oni ne oslobađaju naručioca njegove celokupne odgovornosti u vezi sa nabavkom. Banka naročito može da preispita svoj stav u svetlu novih informacija koje bi mogle da joj budu poznate nakon što iznese svoje mišljenje o određenom aspektu procesa.

Postavlja se pitanje na koji način je Evropska investiciona banka uopšte obaveštena o ovom postupku nabavke.  U tom smislu bi bilo veoma važno da Banka sprovede detaljnu kontrolu ne samo za ovu nabavku nego i za još neke (ako ne i mnoge) nabavke velike vrednosti koje je sprovodila Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, a koje je finansirala Banka. Razlog je u tome što, kao što smo videli, žalbena procedura koja se sprovodi po odredbama domaćeg Zakona o javnim nabavkama može biti obesmišljena postupanjem naručioca i odlukama našeg nadležnog organa – Republičke komisije. A u pitanju su ogromna sredstva izdvojena za nabavke, koja će Republika Srbija (tačnije njeni građani) sa kamatom otplaćivati u godinama koje predstoje.

[1] Pri tome, ista osoba je istovremeno i suvlasnik podizvođača „Darnico” d.o.o.  sa 50% udela, kao i zakonski zastupnik – direktor i jedini vlasnik (100 %) „EuroCons Group” d.o.o.