IZGRADNJA I ODRŽAVANJE PUTNE INFRASTRUKTURE NA TERITORIJI GRADA PANČEVA (2019/2020)

Otvoreni postupak javne nabavke koji je naručilac (grad Pančevo) raspisao radi izbora privatnog partnera i dodele ugovora o javno-privatnom partnerstvu za finansiranje, izgradnju i održavanje lokalne putne infrastrukture, predstavlja još jedan u nizu primera ograničavanja konkurencije i diskriminacije ponuđača, protivno odredbama Zakona o javnim nabavkama.

Naime, tumačeći dodatni uslov u pogledu poslovnog kapaciteta na način koji je očigledno favorizovao određenog ponuđača, naručilac je odbio ponudu jedinog preostalog ponuđača koja je bila čak 3 miliona evra povoljnija od ponude izabranog ponuđača, nanevši tako ogromnu štetu javnim sredstvima Republike Srbije.

Naručilac je najpre kroz odgovor na pitanje zainteresovanog lica prihvatio njegovu sugestiju za smanjenjem traženog poslovnog kapaciteta na minimum 1 ugovor čiji je predmet sličan predmetu ove javne nabavke, u ukupnoj vrednosti od najmanje 2.500.000,00 evra bez PDV-a, a potom je navedenu izmenu objavio u prečišćenom tekstu konkursne dokumentacije.

Navedeni uslov naručilac je tumačio tako da ponuđač treba da ima zaključen minimum 1 ugovor o javno-privatnom partnerstvu koji obuhvata izgradnju, rekonstrukciju i dugogodišnje održavanje putne infrastrukture i da taj ugovor treba da bude u vrednosti od najmanje 2.500.000,00 evra bez PDV-a.

Dakle, naručilac je zahtev da predmet referentnog ugovora bude sličan predmetu ove javne nabavke tumačio tako da referentni ugovor treba da bude ugovor o javno-privatnom partnerstvu, te da predmet referentnog ugovora treba da se odnosi istovremeno i na izgradnju i na rekonstrukciju i na dugogodišnje održavanje putne infrastrukture. Takođe, zahtev da je ponuđač zaključio minimum 1 ugovor u ukupnoj vrednosti od najmanje 2.500.000,00 evra bez PDV-a, naručilac je tumačio tako da je ponuđač trebalo da ima zaključen 1 ugovor te vrednosti, a ne više ugovora čija zbirna vrednost iznosi minimalno toliko.

Treba ukazati da je naručilac zaista u svom odgovoru na pitanje zainteresovanog lica naveo da predmet sličan predmetu ove javne nabavke predstavlja izgradnja, rekonstrukcija i dugogodišnje održavanje lokalne putne infrastrukture, ali i da se ova konstatacija odnosila na dodatni uslov poslovnog kapaciteta koji je bio formulisan u prvobitnoj konkursnoj dokumentaciji (pre izmena), te da navedeno preciziranje ovog dodatnog uslova nije bilo objavljeno u izmenjenom i prečišćenom tekstu konkursne dokumentacije.

Isto tako, važno je istaći da se u konkretnom slučaju radi o predmetu koji se ne mora nužno vezivati za neko prethodno javno-privatno partnerstvo, jer je u pitanju skup radova koji mogu biti predmet nekih prethodnih javnih nabavki. Samim tim nije bilo razloga da naručilac insistira na prethodnim referencama iz nekog projekta javno-privatnog partnerstva, posebno imajući u vidu činjenicu da je, kako ćemo kasnije videti, pre pokretanja ovog postupka u Srbiji bio zaključen samo jedan ugovor o javno-privatnom partnerstva identične sadržine kao konkretan ugovor.

Naručilac je i pored toga predmetni dodatni uslov tumačio kako je već navedeno, odbivši ponudu ponuđača koji je imao i više nego dovoljno referenci za sve tri vrste radova koje će biti obuhvaćene konkretnim ugovorom (za radove na izgradnji i rekonstrukciji putne infrastrukture jedan ugovor od 14.848.139,08 evra i još 6 ugovora za održavanje putne infrastrukture čija ukupna vrednost iznosi 18.503.043,45 evra) i čija ponuda je u pogledu elementa cene koji je vrednovan sa 80 pondera (ukupna fiksna naknada za obezbeđivanje dostupnosti infrastrukture za period od 10 godina) bila za skoro 3 miliona evra povoljnija od ponude izabranog ponuđača (17.612.402 evra, naspram 20.600.814 evra). Istog mišljenja je bila i Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki koja je odbila zahtev za zaštitu prava ovog ponuđača.

Međutim, sve i kada bismo prihvatili tumačenje i argumente naručioca u pogledu ovog dodatnog uslova (a ne možemo), činjenica je da je u poslednjih pet godina koje su prethodile objavljivanju poziva za podnošenje ponuda (što je bio vremenski period zahtevan konkursnom dokumentacijom) u Srbiji zaključen samo jedan ugovor o javno-privatnom partnerstvu u vrednosti od minimum 2.500.000,00 evra bez PDV-a koji je za predmet imao i izgradnju i rekonstrukciju i dugogodišnje održavanje putne infrastrukture. Taj ugovor zaključio je upravo izabrani ponuđač u predmetnom postupku – grupa ponuđača koju čine A.D. „Sremput” Ruma i „Baumiester” d.o.o. Beograd. Zbog toga se neizostavno nameće zaključak da se u konkretnom slučaju radi o diskriminaciji ponuđača i povredi načela konkurencije.

Ako ovome dodamo i podatak da je ista grupa ponuđača pored ova dva ugovora o javno-privatnom partnerstvu početkom 2020. godine zaključila i treći ugovor o javno-privatnom partnerstvu sa istim predmetom i da su to jedina tri ugovora o javno-privatnom partnerstvu ovakve sadržine koja su ikada zaključena u Srbiji, onda to samo potvrđuje naš stav.

Dakle, u konkretnom slučaju izabrani ponuđač je favorizovan načinom na koji je naručilac tumačio sporni uslov, pri čemu naručilac nije hteo da izričito i jasno navede taj uslov u konkursnoj dokumentaciji onako kako ga je tumačio, jer bi favorizacija izabranog ponuđača i ograničenje konkurencije tada bili potpuno očigledni. Na taj način je naručilac, pored odredbe člana 10 ZJN koja ga obavezuje da omogući što veću konkurenciju i zabranjuje diskriminaciju ponuđača, povredio i odredbu člana 61, stav 1 ZJN, koja ga obavezuje da pripremi konkursnu dokumentaciju tako da ponuđači na osnovu nje mogu da pripreme prihvatljivu ponudu. Rezultat toga je bio izbor nepovoljnije ponude, čime je prouzrokovana šteta na račun javnih sredstava, odnosno odbijanje povoljnije ponude podnete od ponuđača (privatnog partnera) koji je prema ugovorima dostavljenim uz ponudu imao reference za koje bi bilo logično da budu prihvaćene kao odgovarajuće u konkretnom slučaju.