IZBOR PRIVATNOG PARTNERA ZA REKONSTRUKCIJU I ODRŽAVANJE DELA JAVNOG OSVETLJENJA U OPŠTINI NOVA CRNJA (2017/2018)

Analizirani postupci javne nabavke predstavljaju jedan od karakterističnih primera u kojima je naručilac ograničio konkurenciju kroz uopšteno i nejasno definisanje dodatnih uslova za učešće u postupku, odnosno kriterijuma za ocenu njihove ispunjenosti.

Naime, naručilac je u konkursnoj dokumentaciji kao dodatni uslov za učešće u postupku javne nabavke zahtevao da ponuđači imaju zadovoljavajuću poslovnu sposobnost – reputaciju, navodeći da ponuđač ima takvu reputaciju ukoliko su on i njegova povezana lica sve ugovore i poslovne odnose sa Republikom Srbijom i direktnim i indirektnim korisnicima budžeta Republike Srbije, izvršavali i izvršavaju na kvalitetan način.

Kao dokaz ispunjenosti ovog uslova traženo je dostavljanje Izjave o reputaciji, potpisane i overene od strane ponuđača, koja je pored izvršavanja poslovnih odnosa „na kvalitetan način”, sadržala i reči „bez sporova”.

Naručilac pritom nije precizirao šta smatra pod ugovorima i poslovnim odnosima, šta smatra njihovim izvršenjem na kvalitetan način, odnosno šta smatra sporovima, kao što nije naveo ni koji je vremenski period za sve to relevantan.

Upravo zbog neodređenosti kriterijuma za ocenu ispunjenosti dodatnog uslova, a po zahtevu za zaštitu prava nezadovoljnog ponuđača čija je ponuda odbijena uz obrazloženje da nije ispunio ovaj dodatni uslov (uz nesuvislo obrazloženje da nije ispunjavao obaveze iz privatizacije koja nema nikakve veze sa predmetom nabavke), Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki je poništila predmetni postupak u celini.

Naručilac je, međutim, bio uporan u svom nastojanju da isključi pomenutog ponuđača, pa je posle poništenja postupka javne nabavke sproveo novi postupak sa istim predmetom javne nabavke, u kome je pomenuti uslov samo neznatno izmenio i to brisanjem reči „bez sporova” (u Izjavi o reputaciji) i određivanjem vremenskog perioda za koji će se ceniti reputacija.

Rezultat ovako ponovljenog postupka je bila samo jedna podneta ponuda (u prvom postupku su bile podnete 3 ponude), pri čemu ponuđač koji je uspešno osporio prvi postupak nije učestvovao u ponovljenom postupku ili zato što je shvatio da naručilac neće odustati od svoje namere da ga diskriminiše suprotno zakonu, ili je jednostavno došlo do dogovora o nekoj vrsti podele tržišta između aktera koji učestvuju u takvim postupcima javnih nabavki u Srbiji.

Upravo su ovakva svesna ograničenja konkurencije od strane naručilaca, s jedne strane i nedozvoljeni dogovori učesnika na tržištu o (ne)učešću u postupcima javnih nabavki s druge strane, ključni razlozi zbog kojih se u Srbiji u velikom procentu javnih nabavki podnosi samo jedna ponuda.