ASFALTNA BAZA SA ISKUSTVOM (2021)

U želji da konkursnu dokumentaciju prilagode tačno određenom ponuđaču naručioci pribegavaju najrazličitijim metodama. To najčešće čine kroz tehničke specifikcije dobara koja se nabavljaju ili kroz dodatne uslove koje ponuđači moraju da ispune. 

Predmetna javna nabavka izgradnje saobraćajnih površina sa pratećom infrastrukturom u Novom Sadu, specifična je, međutim, po tome što je naručilac konkurenciju ograničio zahtevom koji niti je u logičkoj vezi sa predmetom javne nabavke, niti je u vezi sa sposobnošću privrednog subjekta da izvrši ugovor. Naime, naručilac nije zahtevao od ponuđača da poseduje iskustvo u izgradnji saobraćajnih površina sa pratećom infrastrukturom, što bi bilo očekivano, već je traženo da oprema koju koristi ima određeno prethodno iskustvo! Drugim rečima, jedino je ponuđač sa polovnom asfaltnom bazom koja je za prethodne tri godine proizvela minimum 15.000 t asfaltne mase godišnje, mogao da učestvuju u postupku javne nabavke. U konkretnom slučaju nisu zahtevane određene karakteristike ove opreme, niti, što je najčudnije, odgovarajući kvalitet asfalta koji je proizveden. Zahtevano je isključivo prethodno iskustvo opreme.

Ovakav uslov, a povodom izjavljenog zahteva za zaštitu prava jednog od zainteresovanih ponuđača, naručilac je obrazložio potrebom da se prilikom izvođenja asfaltnih radova u naseljenim mestima obezbedi kontrolisan, pouzdan i kvalitetan proces proizvodnje asfalta, a potom i transport i ugradnja asfaltne mešavine. Republička komisija je po običaju, bez posebnog upuštanja u argumentaciju podnosioca zahteva, u potpunosti prihvatila navode naručioca i odbila zahtev za zaštitu prava. Pri tome, naravno, nije objasnila na koji način zahtev u pogledu minimalne godišnje proizvodnje asfalta predstavlja garanciju kontrolisanog, pouzdanog i kvalitetnog procesa proizvodnje asfalta i proizvedene asfaltne mase. 

Asfaltne baze podležu proverama i odobrenjima nadležnih organa, koji izdaju dozvole za njihovu upotrebu, čime se obezbeđuje pouzdanost u njihovom radu, pa se postavlja opravdano pitanje kako nadležni organi mogu izdavati dozvole za upotrebu asfaltnih baza koje potom neće biti prihvaćene u postupku javne nabavke. Nejasno je i iz kog razloga traženi kriterijum ne ispunjava relativno nova baza, čije karakteristike obezbeđuju kvalitet proizvedenog asfalta. Ovakvo rezonovanje naručioca i Republičke komisije bi zapravo značilo da nije dobro nabavljati nove putničke automobile, već samo polovne koji su prešli određeni broj kilometara, jer bi se samo na taj način mogla potvrditi njihova pouzdanost! 

Rezultat ovog postupka javne nabavke je bio očekivan: primljena je samo jedna ponuda, čija je vrednost bila za 0,02% niža od procenjene vrednosti javne nabavke.  

S obzirom na sve navedeno, naručilac je samo jednim, potpuno apsurdnim zahtevom uspeo da povredi gotovo sva načela javnih nabavki – načela proporcionalnosti, načelo konkurencije i načelo ekonomičnosti i efikasnosti.