Konferencija održana 3. decembra 2018.
na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Rešavanje pitanja odnosa između Srbije i Kosova predstavlja najaktuelnije političko i bezbednosno pitanje na Zapadnom Balkanu i Jugoistočnoj Evropi. Nakon pronalaženja rešenja za „pitanje imena” Makedonije, pažnja međunarodne zajednice (a posebno zemalja Zapadnog Balkana) usmerena je na ishod procesa normalizacije odnosa Beograda i Prištine. To se jasno moglo videti tokom izlaganja učesnika regionalne konferencije održane 3. decembra 2018. godine na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, kao i na okruglim stolovima koji su tematizovali neka od aktuelnih dešavanja u srpsko-kosovskim odnosima, poput odluke Kosova da uvede taksu od 100% na svu robu poreklom iz Srbije ili pitanje „razgraničenja”, koje je predsednik Srbije više puta pomenuo kao moguće rešenje. Naravno, najveći prostor posvećen je glavnoj temi: regionalnim bezbednosnim aspektima mogućih scenarija rešavanja odnosa Srbije i Kosova. Kao što je bila i osnovna zamisao, autori i diskutanti su poseban akcenat stavili na konkretne scenarije budućih odnosa Srbije i Kosova iz ugla svojih zemalja i mogućih posledica koje bi tri scenarija imala po te sredine: 1) Status quo, 2) Promena granica / Razmena teritorija i 3) Normalizacija odnosa putem postizanja pravno-obavezujućeg bilateralnog sporazuma u tekućem dijalogu uz posredovanje EU. Pored toga, autori su doprineli i boljem shvatanju budućih mogućih kretanja na polju ljudskih prava, prava manjina i bezbednosti ljudi, pre svega u Srbiji i na Kosovu, u slučaju realizacije svakog od ova tri potencijalna scenarija. Time je, po našem mišljenju, ponajpre putem „SWOT” analiza koje su izneli skoro svi autori tekstova, postignut kumulativni regionalni pogled na ove scenarije, kao i određeni stepen njegove evaluacije.

Ono na šta su i autori i diskutanti obratili posebnu pažnju analizirajući svaki od tri navedena scenarija, bio je i efekat koji bi na proces normalizacije odnosa Srbije i Kosova imali „spoljni” akteri – prevashodno Rusija, Kina i Turska – uz razmatranje mogućih posledica pojedinih scenarija normalizacije odnosa Srbije i Kosova na budući uticaj i ulogu ovih aktera u regionu. Analize su pre svega uzimale u obzir opštu regionalnu bezbednost, ali i bezbednosni položaj svake države u regionu ponaosob. Upravo u tom svetlu bilo je vredno dobiti gledišta i procene srpskih, kosovskih i regionalnih autora na temu procene mogućih uticaja ovih najizglednijih scenarija budućih odnosa Srbije i Kosova na evro(atlantske) integracije Srbije i Kosova, ali i drugih država Zapadnog Balkana, kao i regiona Zapadnog Balkana posmatranog u celini.