Algoritam antikorupcije

ORGAN JAVNE VLASTI FUNKCIONER

GRAĐANIN UZBUNJIVAČ

GRAĐANIN

UDRUŽENJE GRAĐANA

PONUĐAČ

POVERENIK

REPUBLIČKA KOMISIJA ZA ZAŠTITU PRAVA PONUĐAČA

AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

UPRAVA ZA JAVNE NABAVKE

MUP

DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA

TUŽILAŠTVO

SUD

UPRAVNI SUD

POVREDA ZAKONA

NEMA POVREDE ZAKONA

POLITIČKA STRANKA

JAVNE NABAVKE

FINANSIRANJE POLITIČKIH STRANAKA

KONFLIKT INTERESA

PODIZANJE OPTUŽNICE

PRESUDA

NEMA NEPRAVILNOSTI ------------------------------- OBUSTAVLJA SE POSTUPAK ------------------------------- PONIŠTAVA SE POSTUPAK

PREKRŠAJ / KRIVIČNO DELO -------------------------------- NEMA NEPRAVILNOSTI

PRAVOSUDNI SISTEM

NEZAVISNA TELA

IZVRŠNA VLAST

ALGORITAM ANTIKORUPCIJE

LEGENDA:

KONTROLA

ORGAN JAVNE VLASTI FUNKCIONER

GRAĐANIN UZBUNJIVAČ

GRAĐANIN

UDRUŽENJE GRAĐANA

PONUĐAČ

POVERENIK

REPUBLIČKA KOMISIJA ZA ZAŠTITU PRAVA PONUĐAČA

AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

UPRAVA ZA JAVNE NABAVKE

MUP

DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA

TUŽILAŠTVO

SUD

UPRAVNI SUD

NEMA NEPRAVILNOSTI ------------------------------- OBUSTAVLJA SE POSTUPAK ------------------------------- PONIŠTAVA SE POSTUPAK

PREKRŠAJ / KRIVIČNO DELO -------------------------------- NEMA NEPRAVILNOSTI

ORGAN JAVNE VLASTI FUNKCIONER

GRAĐANIN UZBUNJIVAČ

GRAĐANIN

UDRUŽENJE GRAĐANA

POVERENIK

AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

MUP

DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA

TUŽILAŠTVO

SUD

POLITIČKA STRANKA

KONTROLA

PREKRŠAJ / KRIVIČNO DELO -------------------------------- NEMA NEPRAVILNOSTI

ORGAN JAVNE VLASTI FUNKCIONER

GRAĐANIN UZBUNJIVAČ

GRAĐANIN

UDRUŽENJE GRAĐANA

POVERENIK

AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

MUP

TUŽILAŠTVO

SUD

Upravni sud i njegova nadležnost regulisani su Zakonom o uređenju sudova i Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava. Tim zakonima je predviđeno da Upravni sud sudi u upravnim sporovima i vrši druge poslove određene zakonom. Sam postupak vođenja upravnog spora propisan je Zakonom o upravnim sporovima. U postupku po zahtevu za preispitivanje sudske odluke protiv odluke Upravnog suda odlučuje Vrhovni kasacioni sud. Vršilac funkcije predsednika suda je sudija Slađana Bojović DELOKRUG RADA U upravnom sporu sud odlučuje o zakonitosti konačnih upravnih akata, osim onih u pogledu kojih je predviđena drugačija sudska zaštita. Upravni akt ( kod nas tipični rešenja i zaključci) je akt kojim organi uprave na autoritativan način odlučuju i pravima, obavezama i pravnim interesima određenog lica u određenoj stvari. Konačan upravni akt je akt koji se više u okviru upravnog postupka ne može pobijati žalbom već isključivo tužbom pred Upravnim sudom u upravnom sporu. U upravnom sporu sud odlučuje i o zakonitosti konačnih pojedinačnih akata kojima se rešava o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu, u pogledu kojih u određenom slučaju zakonom nije predviđena drugačija sudska zaštita. Sud u upravnom sporu odlučuje i o zakonitosti drugih konačnih pojedinačnih akata kada je to zakonom predviđeno. Tužilac u upravnom sporu može da bude fizičko, pravno ili drugo lice, ako smatra da mu je upravnim aktom povređeno neko pravo ili na zakonu zasnovani interes. Državni organ, organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, organizacija, deo privrednog društva sa ovlašćenjima u pravnom prometu, naselje, grupa lica i drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica, mogu pokrenuti upravni spor ako mogu da budu nosioci prava i obaveza o kojima se rešavalo u upravnom postupku. Zainteresovano lice je lice koje bi poništenjem osporenog upravnog akta bilo oštećeno. Ono nije izvorni učesnik već se može uključiti u proces, na strani tuženog upravo zbog postojanja određenog interesa (npr. pokrećete upravni spor povodom rešenja Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki kojim je rešeno da određeno javno preduzeće u postupku javne nabavke nije povredilo vaše pravo kao ponuđača. U konkretnom slučaju upravo bi to javno preduzeće bilo zainteresovano lice jer je poništenje upravnog akta kojim se utvrđuje da ono nije povredilo zakon neposredno na njegovu štetu). Tuženi u upravnom sporu je organ čiji se upravni akt osporava, odnosno organ koji po zahtevu, odnosno po žalbi stranke nije doneo upravni akt. To mogu biti organi državne uprave, lokalne samouprave, javna preduzeća ili vladine agencije. Predmet upravnog spora- Upravni spor može se pokrenuti protiv upravnog akta koji je donet u drugom stepenu i protiv prvostepenog upravnog akta protiv koga nije dozvoljena žalba u upravnom postupku. Ćutanje administracije- upravni spor može se pokrenuti i kada nadležni organ o zahtevu, odnosno žalbi stranke nije doneo upravni akt. Opšti rok za podnošenje tužbe je 30 dana od dana prijema upravnog akta. Vrste odluka koje donosi Upravni sud su presude i rešenja. Protiv odluke Upravnog suda može se podneti zahtev za preispitivanje sudske odluke o kojem odlučuje Vrhovni kasacioni sud KONTAKT Sedište Upravnog suda je u Beogradu a odeljenja Upravnog suda postoje i u Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu. Adresa: Nemanjina broj 9, Beograd Web: www.up.sud.rs E-mail: vršilac funkcije predsednika Slađana Bojović predsednik@up.sud.rs sekretar suda Danijela Dupor kabinet@up.sud.rs Telefon: 011/360 46 06, 011/363 46 07 Radno vreme: 07.30h-15.30h

Lična karta institucije - Upravni sud

Javno tužilaštvo je samostalni, ali ne i nezavisni, državni organ ustanovljen Zakonom o Javnom tužilaštvu koji goni učinioce krivičnih dela i drugih kažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. Javno tužilaštvo Republike Srbije čine Republičko javno tužilaštvo, apelaciona javna tužilaštva, viša javna tužilaštva, osnovna javna tužilaštva i javna tužilaštva posebne nadležnosti. DELOKRUG RADA Stvarna nadležnost javnog tužilaštva određuje se u skladu sa odredbama zakona koje važe za utvrđivanje stvarne nadležnosti suda, osim kada zakonom nije drukčije određeno. Glava treća Zakona o uređenju sudova http://paragraf.rs/propisi/zakon_o_uredjenju_sudova.html Republičko javno tužilaštvo je najviše javno tužilaštvo u Republici Srbiji.. Javno tužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava, zakona, potvrđenog međunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona. Na funkciji Republičkog javnog tužioca nalazi se Zagorka Dolovac. Na osnovu Zakonika o krivičnom postupku svako treba da prijavi krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. Sva krivična dela sa koruptivnim elementom se gone po službenoj dužnosti. Republičko javno tužilaštvo je nadležno za gonjenje učinioca krivičnih dela sa koruptivnim elementom, ali čak i ukoliko je krivična prijava podnesena sudu, policiji, drugom nadležnom organu ili nenadležnom tužiocu oni će prijavu primiti i odmah je zajedno sa svim njenim prilozima, ako su oni uz nju podneseni dostaviti nadležnom javnom tužiocu. Pod krivičnim delima korupcije (krivična dela sa koruptivnim elementom), na prvom mestu se podrazumevaju krivična dela kao što su Primanje mita iz čl. 367 Krivičnog zakonika Republike Srbije (KZ RS), Davanje mita iz čl. 368 KZ RS, Zloupotreba službenog položaja iz čl. 359 KZ RS, Kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika iz čl. 360 KZ RS, Prevara u službi iz čl. 363 KZ RS, Pronevera iz čl. 364 KZ RS, Posluga iz čl. 365 KZ RS, Trgovina uticajem iz čl. 366 KZ RS, Odavanje službene tajne iz čl. 369 KZ RS kao i druga krivična dela predviđena pozitivnim krivično-pravnim propisima Repulike Srbije koje je izvršilo službeno lice iz koristoljublja. http://www.paragraf.rs/propisi/krivicni_zakonik.html O organizaciji Republičkog javnog tužilaštva i sistema tužilaštva u Srbiji više možete saznati na http://www.rjt.gov.rs/cr/articles/organizacija/ KONTAKT Adresa : Nemanjina 22,11000 Beograd Web: http://www.rjt.gov.rs Email : rjtdz@bitsyu.net Telefon : 011/ 363-1851 Radno vreme: 7.30h - 15.30h Posebnu nadležnost javnog tužilaštva vrše tužioci za organizovani kriminal i za visoko tehnološki kriminal. Javna tužilaštva posebne nadležnosti su Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine. Tužilaštvo za organizovani kriminal osnovano je Zakonom o javnom tužilaštavu, a sa radom je počelo 01.01.2010.godine. Javni tužilac u Tužilaštvu za organizovani kriminal je Miljko Radisavljević. Sedište Tužilaštva za organizovani kriminal je u posebnoj zgradi Višeg suda u Beogradu, u Ustaničkoj ulici broj 29. DELOKRUG RADA Nadležnost Tužilaštva za organizovani kriminal uređena je Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih

organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i posebno teških krivičnih dela. Osnovni zadatak

Tužilaštva je krivično gonjenje za: 1) krivična dela organizovanog kriminala, 2) krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije

3) krivična dela protiv službene dužnosti, kada je okrivljeni, odnosno lice kojem se daje mito, službeno

ili odgovorno lice koje vrši javnu funkciju na osnovu izbora, imenovanja ili postavljenja od strane

Narodne skupštine, Vlade, Visokog saveta sudstva ili Državnog veća tužilaca,

4) krivično delo zloupotreba službenog položaja, kada vrednost pribavljene imovinske koristi prelazi

iznos od 200.000.000 dinara,

5) krivično delo međunarodni terorizam i krivično delo finansiranje terorizma

6) krivično delo pranja novca, ako imovina koja je predmet pranja novca potiče iz prethodno pobrojanih

krivičnih dela 7) krivična dela protiv državnih organa i krivična dela protiv pravosuđa, ako su izvršena u vezi sa prethodno

pobrojanim krivičnim delima U Krivičnom odeljenju Tužilaštva obavljaju se poslovi i zadaci vezani za krivične predmete iz njegove nadležnosti, razmatraju spisi drugih tužilaštava radi ocene da li ima osnova za preuzimanje postupka, ostvaruje saradnja i usmerava rad Službi za suzbijanje organizovanog kriminala i drugih državnih organa koji rade na otkrivanju i suzbijanju krivičnih dela iz nadležnosti tužilaštva. KONTAKT Adresa : Ustanička 29, 11000 Beograd Web: u izradi E-mail : info@tok.org.rs Telefon : 011/ 3082 – 685 Faks : 011/ 3082 – 784 Radno vreme: 7.30h - 15.30h.

Lična karta institucije - Tužilaštvo

Sudovi su samostalni i nezavisni državni organi, osnovani zakonom, koji štite slobode i prava građana, zakonom utvrđena prava i interese pravnih subjekata i obezbeđuju ustavnost i zakonitost. Sudovi sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata kada je to predviđeno zakonom , opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i potvrđenih međunarodnih ugovora. Sudska nadležnost određuje se Ustavom i zakonom. Sudska vlast na teritoriji Republike Srbije je jedinstvena. Sudska vlast pripada sudovima opšte i posebne nadležnosti. Sudovi opšte nadležnosti su osnovni sudovi, viši sudovi, apelacioni sudovi i Vrhovni kasacioni sud. Sudovi posebne nadležnosti su privredni sudovi, Privredni apelacioni sud, prekršajni sud, Viši prekršajni sud i Upravni sud. DELOKRUG RADA Osnovni sud u prvom stepenu sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do deset i deset godina ako za pojedina od njih nije nadležan drugi sud. Viši sud u prvom stepenu: 1. sudi za krivična dela za koja je kao glavna predviđena kazna zatvora preko deset godina 2. sudi za krivična dela protiv Vojske Srbije; odavanje državne tajne; pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja; izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti; povreda teritorijalnog suvereniteta; udruživnje radi protivustavne delatnosti; organizovanje i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina; povreda ugleda Republike Srbije; povreda ugleda strane države ili međunarodne organizacije; pranje novca; odavanje službene tajne; kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika; ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaja; ubistvo na mah; silovanje; obljuba nad nemoćnim licem, obljuba zloupotrebom položaja; otmica; trgovina maloletnim licima radi usvojenja; nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi; primanje mita. Apelacioni sud odlučuje o žalbama: 1. na odluke viših sudova 2. na odluke osnovnih sudova u krivičnom postupku, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud U zavisnosti od visine propisane kazne, svojstva učinioca ili volje samog zakonodavca za neka krivična dela sa koruptivnim elementom biće nadležan osnovni a za neka viši sud. S obzirom na to da se sva krivična dela sa koruptivnim elementom gone po službenoj dužnosti, ovlašćeni tužilac nije građanin već JAVNI TUŽILAC što ne znači da se,u slučaju da vi kao građanin podnesete privatnu tužbu neće pokrenuti postupak, već će javni tužilac biti obavešten kako bi utvrdio da li ima prostora krivičnom gonjenju. Dodatne informacije o organizaciji, sistemu, nadležnostima, kao i interaktivnu mapu sudova u Srbiji možete pronaći na http://www.portal.sud.rs/code/navigate.aspx?Id=68

Lična karta institucije - Sud

Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki osnovana je na osnovu Zakona o javnim nabavkama, kao samostalan i nezavisan organ Republike Srbije, koji obezbeđuje zaštitu prava ponuđača i javnog interesa u postupcima javnih nabavki. Prevashodni cilj Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki je da obezbedi punu pravnu sigurnost za sve učesnike u postupku javnih nabavki, odnosno da obezbedi zaštitu prava ponuđača i javnog interesa u tom postupku. Republička komisija za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini. Predsednik Republičke komisije je Borislav Galić. DELOKRUG RADA Zahtev za zaštitu prava može da podnese svako lice koje ima interes da zaključi ugovor o konkretnoj javnoj nabavci - ponuđač, podnosilac prijave, kandidat, odnosno zainteresovano lice. Zahtev za zaštitu prava u ime ovog lica, može da podnese i poslovno udruženje. Zahtev za zaštitu prava može da podnese Uprava za javne nabavke, Državna revizorska institucija, javni pravobranilac i građanski nadzornik,u slučaju povrede javnog interesa. Navedeni organi i organizacije nisu dužni da podnose zahtev za zaštitu prava na zahtev zainteresovanog lica, ako to lice nije iskoristilo pravo na podnošenje zahteva. Republička komisija, takođe, po službenoj dužnosti ispituje da li su ispunjeni zakonski uslovi za primenu određenog postupka javne nabavke, da li su prekršene odredbe zakona zbog kojih se ugovor može poništiti ili je ugovor ništav. Zahtev za zaštitu prava se može podneti u toku celog postupka javne nabavke, protiv svake radnje naručioca, ako samim zakonom nije drugačije određeno, pri čemu lice koje podnosi zahtev za zaštitu prava mora da vodi računa o zakonom propisanim rokovima u kojima to može da učini. Republička komisija predstavlja drugostepeni organ u postupku zaštite prava koji se pokreće podnošenjem zahteva za zaštitu prava. Odluku o podnetom zahtevu u prvom stepenu donosi sam naručilac. Protiv odluke Republičke komisije ne može se izjaviti žalba. Protiv odluke Republičke komisije može se pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana prijema odluke. Upravni spor može se pokrenuti i kada Republička komisija nije donela i dostavila odluku u rokovima predviđenim Zakonom o javnim nabavkama. Nadležnosti, sastav i izbor, način rada ,postupak zaštite prava kao i posebna ovlašćenja Republičke komisije propisani su čl. 139.-167. Zakona o javnim nabavkama. http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/zakoni/2012/4113-12.pdf KONTAKT Adresa: Nemanjina 22-26, 11000 Beograd Web: www.kjn.gov.rs E-mail: republicka.komisija@kjn.gov.rs Telefon: 011/2060-902 Faks: 011/2060-918, 2060-917

Lična karta institucije - Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki

Agencija za borbu protiv korupcije je, prema Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, samostalan i nezavisan državni organ. Agencija za borbu protiv korupcije koordiniše državne organe u borbi protiv korupcije, postupa po prijavama (predstavkama) građana koji imaju sumnju na korupciju, pri čemu im pruža zaštitu anonimnosti, ali i po službenoj dužnosti ispituje da li je došlo do povrede zakona tj. korupcije, naročito kad je u pitanju finansiranje političkih stranaka i sukob interesa javnih funkcionera. Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti Agencija je odgovorna Narodnoj skupštini. Zakon se primenjuje od 1. januara 2010. godine. Danom početka primene ovog zakona Agencija je preuzela od Republičkog odbora za rešavanje o sukobu interesa zaposlene, prava, obaveze, predmete, opremu, sredstva za rad i arhivu koji su potrebni za vršenje nadležnosti u oblasti rada Agencije. Direktor Agencije je Tatjana Babić. Predsednik Odbora Agencije je Prof. dr Zoran Stojiljković. DELOKRUG RADA Ključna ovlašćenja i nadležnosti Agencije spadaju u delokrug rada Sektora za poslove prevencije. Postupak u kome se odlučuje da li postoji povreda zakona i izriču mere u skladu sa zakonom pokreće i vodi Agencija, po službenoj dužnosti. Kada utvrdi da je funkcioner prekršio odredbe zakona, Agencija obaveštava nadležni organ radi pokretanja disciplinskog, prekršajnog i krivičnog postupka, pri čemu odluke Agencije ne mogu da prejudiciraju krivičnu i materijalnu odgovornost funkcionera. Postupak se pokreće i na zahtev funkcionera i njegovog neposredno pretpostavljenog, a može se pokrenuti i na osnovu prijave pravnog ili fizičkog lica. O pokretanju postupka, Agencija obaveštava funkcionera. Funkcioneru se mora dati mogućnost da se izjasni u postupku pred Agencijom, u kome je isključena javnost. Mere koje se izriču funkcioneru zbog povrede ovog zakona su: mera upozorenja i mera javnog objavljivanja preporuke za razrešenje. Odluku kojom se utvrđuje povreda zakona i izriče mera donosi direktor. Protiv ove odluke može se izjaviti žalba Odboru Agencije, u roku od 15 dana od dana dostavljanja. Odluka Odbora Agencije je konačna i protiv nje se može pokrenuti upravni spor. Agencija prima predstavke pravnih i fizičkih lica, u okviru svoje nadležnosti, ali ne postupa po anonimnim predstavkama. Agencija može od podnosioca predstavke da zatraži dodatne informacije, objašnjenja i dokumentaciju. Agencija je dužna da odgovori podnosiocu predstavke o ishodu postupka po predstavci. Navedeni poslovi i nadležnosti spadaju u delokrug rada Sektora za predstavke i kancelarije okruga, Agencije. Državni službenik, odnosno zaposleni u organima Republike Srbije, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i organima javnih preduzeća, ustanova i drugih organizacija čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, odnosno organima privrednih društava čiji je osnivač, odnosno član Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, koji u dobroj nameri Agenciji podnese prijavu ako opravdano veruje da postoji korupcija u organu u kome radi, ne može zbog toga da trpi štetne posledice. Agencija pruža zaštitu uzbunjivaču koji podnese prijavu o postojanju sumnje na korupciju u organu javne vlasti u kome radi i koji postupa u dobroj veri. Zahtev za zaštitu se podnosi u prostorijama Agencije, poštom ili elektronskim putem, lično ili preko trećeg lica. Postupanje Agencije po zahtevu je hitno. Izuzetno, ukoliko postoje razlozi koji ukazuju da slučaj iz prijave predstavlja krivično delo Agencija se prvo obraća nadležnim organima. Ukoliko Agencija postupajući po prijavi ustanovi da nije osnovana, o tome obaveštava uzbunjivača i organ javne vlasti na koji se odnosi prijava. Agencija obustavlja pružanje zaštite u slučaju da je uzbunjivač zloupotrebi u ostvarivanju prava i vršenju dužnosti radnog mesta na kome je zaposlen. Mere za obezbeđivanje anonimnosti odnose se na uspostavljanje sigurne telefonske linije za pružanje relevatnih informacija o zaštiti uzbunjivača, izostavljanje informacija čije bi objavljivanje u spoljnoj i unutrašnjoj korespondenciji moglo da razotkrije identitet uzbunjivača, a pristup informacijama o indetitetu uzbunjivača imaju: direktor i zamenik direktora Agencije, pomoćnik direktora sektora u čijem sastavu se nalazi organizaciona jedinica nadležna za primenu ovog pravilnika, zaposleni u toj organizacionoj jedinici, kao i posebno određeni zaposleni u pisarnici Agencije. Više o nadležnostima, ovlašćenjima i obavezama Agencije videti u Zakonu o agenciji za borbu protiv korupcije http://www.acas.rs/sr_cir/zakoni-i-drugi-propisi/zakoni/zakon-o-agenciji.pdf KONTAKT Adresa: Carice Milice 1, 11000 Beograd Web: http://www.acas.rs E-mail: office@acas.rs Telefon: 011/4149 100 Faks: 011/4149 129 Radno vreme: 8:30h - 16:30h

Lična karta institucije - Agencija za borbu protiv korupcije

Državna revizorska institucija je najviši organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji. Osnovana je 2005. godine Zakonom o Državnoj revizorskoj instituciji. Državna revizorska institucija je samostalan i nezavisan državni organ. DRI se bavi ispitivanjem istinitosti i pravilnosti poslovanja, finansijskih izveštaja i finansijskih transakcija javnih organa, kao i utvrđivanjem da li su javna sredstva trošena racionalno i efikasno, i u skladu sa planiranim ciljevima. Za obavljanje poslova iz svoje nadležnosti Institucija je odgovorna Narodnoj skupštini Republike Srbije. Poslove iz svoje nadležnosti obavlja na osnovu Ustava Republike Srbije, Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji i Poslovnika Državne revizorske institucije. Predsednik DRI i generalni državni revizor je Radoslav Sretenović. DELOKRUG RADA DRI obavlja reviziju finansijskih izveštaja koja predstavlja ispitivanje dokumenata, isprava, izveštaja i drugih informacija radi prikupljanja dovoljnog, adekvatnog i pouzdanog dokaza za izražavanje mišljenja da li finansijski izveštaji subjekta revizije istinito i objektivno prikazuju njegovo finansijsko stanje, rezultate poslovanja i novčane tokove, u skladu sa prihvaćenim računovodstvenim načelima i standardima. DRI vrši revidiranje poslovanja koje znači pribavljanje dovoljnog, adekvatnog i pouzdanog dokaza za izražavanje mišljenja o pravilnosti i svrsishodnosti poslovanja korisnika javnih sredstava. DRI sprovodi i reviziju pravilnosti poslovanja koja znači ispitivanje finansijskih transakcija i transakcija i odluka u vezi sa primanjima i izdacima, radi utvrđivanja da li su transakcije izvršene u skladu sa zakonom, drugim propisima, datim ovlašćenjima, i za planirane svrhe. DRI obavlja i reviziju svrsishodnosti poslovanja koja znači ispitivanje trošenja sredstava iz budžeta i drugih javnih sredstava, radi sticanja dovoljnog, adekvatnog i pouzdanog dokaza za izveštavanje da li su sredstva od strane subjekta revizije upotrebljena u skladu sa načelima ekonomije, efikasnosti i efektivnosti, kao i u skladu sa planiranim ciljevima. U toku revizije vodi se računa o tome da li pojedine radnje subjekta revizije imaju obeležja prekršaja ili krivičnog dela. U tom slučaju generalni državni revizor, bez odlaganja, podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka, odnosno krivičnu prijavu, nadležnom organu. Takođe, može podneti i zahtev za razrešenje odgovornog lica. Nadležnosti i ostale odredbe o ovoj instituciji mogu se pronaći u Zakonu o Državnoj revizorskoj instituciji http://www.dri.rs/images/pdf/dokumenti/zakon/zakon_dri.pdf KONTAKT Adresa: Makenzijeva broj 41, Beograd Web: www.dri.rs E-mail: kabinet@dri.gov.rs Telefon: 011/3042-200 Faks: 011/3042-234 Radno vreme: 8.30h – 16.30h

Lična karta institucije - Državna revizorska institucija

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ustanovljen je Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Poverenik je samostalan državni organ, nezavisan u vršenju svoje nadležnosti, koji štiti ostvarivanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, i kome se može izjaviti žalba u slučaju povrede tog prava. Informacije od javnog značaja su one informacije koje su sadržane u dokumentima u posedu bilo kog organa javne vlasti, nastale u njihovom radu ili u vezi sa njihovim radom, a za koje javnost ima opravdan interes da zna, u suštini to je pravo na pristup službenim dokumentima. Organ javne vlasti jeste: 1) državni organ, organ teritorijalne autonomije, organ lokalne samouprave, kao i organizacija kojoj je povereno vršenje javnih ovlašćenja 2) pravno lice koje osniva ili finansira u celini, odnosno u pretežnom delu državni organ. Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je Rodoljub Šabić . DELOKRUG RADA Povereniku se može izjaviti žalba kada organ javne vlasti ne obavesti tražioca informacije o tome da li poseduje zatraženu informaciju od javnog značaja, ili tražiocu ne stavi na uvid dokument u kojoj je informacija sadržana, ili mu ne izda kopiju dokumenta, ili to ne učini u propisanom roku od 15 dana i na način predviđen zakonom. Građani se mogu žaliti Povereniku i kada organ vlasti uslovi izdavanje kopije dokumenta koji sadrži traženu informaciju uplatom naknade koja prevazilazi iznos nužnih troškova izrade te kopije ili na drugi način otežava ili onemogućava tražiocu ostvarivanje prava. Poverenik postupa kao drugostepeni organ i protiv njegovog rešenja može se pokrenuti upravni spor. . Povereniku se ne može izjaviti žalba protiv rešenja Narodne skupštine, predsednika Republike Srbije, Vlade Republike Srbije, Vrhovnog kasacionog suda, Ustavnog suda i Republičkog javnog tužioca donetih u postupku odlučivanja o pravu na pristup informacijama ili zbog nepostupanja ovih organa po zahtevu ali je protiv takvih rešenja obezbeđena sudska zaštita u upravnom sporu. Poverenik nema zakonsko ovlašćenje za pokretanje krivičnog i prekršajnog postupka. Poverenik postupa po predstavkama u kojima se ukazuje na krivičnu ili prekršajnu odgovornost nekog lica, tako što istu dostavlja nadležnom organu gonjenja ili podnosioca upućuje da sam to učini. Krivična odgovornost se može odnositi na nezakonito uništavanje dokumenata, falsifikovanje isprava, zloupotrebu službenog položaja i druga krivična dela. Ukoliko se u predstavci iznose sumnje na kažnjiva dela, Poverenik takve informacije dostavlja organima koji su nadležni za dalje postupanje (policija, tužilaštvo, budžetska inspekcija itd.), bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana. Detaljnije informacije o instituciji Poverenika ovlašćenjima i postupku ostvarivanja prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja mogu se pronaći na http://www.poverenik.rs/images/stories/dokumentacija-nova/zakoni/zakonoslobodnompristupuinf.cir.doc KONTAKT Adresa:  ulica Svetozara Markovića br. 42, Beograd (sedište organa, Kabinet Poverenika i Sektora za žalbe i pritužbe na dostupnost informacija) Tel: +381 11 3408 900 Faks: +381 11 2685 023  ulica Deligradska br. 16, Beograd,(sedište i ostali delovi Službe Poverenika) Tel: +381 11 3408 910 Faks: +381 11 2645 647 Adresa za prijem podnesaka: Ulica Nemanjina 22-26 (zajednička pisarnica republičkih organa) 11000 Beograd Web: http://www.poverenik.rs E-mail: office@poverenik.rs Radno vreme: 8.30h - 16.30h

Lična karta institucije - Poverenik

Direkcija policije Ministarstva unutrašnjih poslova nadležna je za poslove policije. Direkcijom policije rukovodi direktor policije. Poslovi, nadležnost i ovlašćenja policije regulisani su Zakonom o policiji. DELOKRUG RADA Direkcija policije dužna je da sarađuje sa tužilaštvom te se shodno tome saznanje o krivičnom delu može saopštiti i policiji koja će nakon toga biti dužna da obavesti nadležnog javnog tužioca. Spoljašnju kontrolu rada policije vrše Narodna skupština, Vlada, nadležni pravosudni organi, organi državne uprave nadležni za određene poslove nadzora i drugi zakonom ovlašćeni organi i tela. Unutrašnju kontrolu rada policije vrši Sektor unutrašnje kontrole policije. Radi obavljanja policijskih poslova u vezi sa krivičnim delima organizovanog kriminala, korupcije i drugih teških krivičnih dela u okviru MUP-a obrazovana je Služba za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK). Sastavni deo SBPOK-a je Odeljenje za suzbijanje organizovanog finansijskog kriminala, u kome je formiran Odsek za suzbijanje korupcije. U obavljanju zadataka na teritoriji cele Republike Srbije, Služba za borbu protiv organizovanog kriminala postupa u skladu sa Zakonom o nadležnosti i organizaciji državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i Zakonom o policiji, Zakonikom o krivičnom postupku Republike Srbije, zatim Krivičnom zakoniku, Zakonom o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela. Kroz svoje specijalizovane jedinice SBPOK se bavi suzbijanjem svih oblika organizovanog kriminala: pranje novca, korupcija, krijumčarenje narkotika, trgovina ljudima i ilegalne migracije, krijumčarenje oružja i eksploziva, međunarodno krijumčarenje kradenih motornih vozila, otmice, iznude, ucene sa elementima organizovanog kriminala, , falsifikovanje novčanica, prevare sa platnim karticama, visokotehnološki kriminal (krivična dela u vezi zloupotreba računarskih sistema, zloupotreba i kršenja prava intelektualne svojine, dečja pornografija) U svojim istragama Služba za borbu protiv organizovanog kriminala blisko sarađuje sa Tužilaštvom za organizovani kriminal i Posebnim odeljenjem za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, pod čijom koordinacijom i postupa u skladu sa svojim policijskim ovlašćenjima. Ako policija u pretkrivičnom postupku dođe do saznanja da se priprema ili da je učinjeno krivično delo, ili u vezi sa sprečavanjem ili otkrivanjem tih krivičnih dela preduzme neku službenu radnju, dužna je da o tome odmah obavesti Službu (SBPOK) i Tužioca. O nepostupanju ili neblagovremenom postupanju policije Tužilac obaveštava Ministra nadležnog za unutrašnje poslove i Vladu. KONTAKT Sedište Ministarstva unutrašnjih poslova: Palata Srbija (Zapadno krilo) Bulevar Mihajla Pupina br.2 11070 Novi Beograd. Adresa elektronske pošte određene za prijem elektronskih podnesaka: info@mup.gov.rs Služba za borbu protiv organizovanog kriminala Adresa: Bulevar Mihaila Pupina 2, 11 000 Beograd E-mail: sbpok@mup.gov.rs

Lična karta institucije - MUP

Uprava za javne nabavke obrazovana je na osnovu Zakona o javnim nabavkama kao posebna organizacija Vlade Republike Srbije koja ima zadatak da radi na uspostavljanju sistema javnih nabavki koji će biti ekonomičan, efikasan i transparentan i koji će omogućiti jačanje konkurencije, ravnopravan tretman svih ponuđača i suzbijanje korupcije. Uprava za javne nabavke upravlja Portalom javnih nabavki, radi na razvoju i unapređenju sistema javnih nabavki, podnosi zahteve za zaštitu prava, obaveštava Državnu revizorsku instituciju kada utvrdi nepravilnosti u sprovođenju postupka javnih nabavki, pokreće postupak za utvrđivanje ništavosti ugovora o javnoj nabavci itd. Direktor Uprave je dr Predrag Jovanović. DELOKRUG RADA Uprava je ovlašćena da od svakog naručioca traži izveštaj o svakom pojedinačnom ugovoru o javnoj nabavci ili postupku javne nabavke, sa dodatnim informacijama, ako je to neophodno zbog vođenja evidencije podataka u oblasti javnih nabavki. Naručilac je dužan da tražene podatke dostavi najkasnije tri dana po dobijanju zahteva. Uprava je ovlašćena i obavezna da naručiocima i ponuđačima ukaže na nepravilnosti u postupcima javnih nabavki za koje od njih sazna (npr. tokom savetovanja sa ponuđačima i naručiocima, iz dokumentacije koja je poslata radi objavljivanja na Portalu javnih nabavki). Uprava je ovlašćena (ne i obavezna) da analizira podatke o postupcima javnih nabavki do kojih dođe na drugi način (iz dopisa drugih organa i organizacija, iz sredstava javnog informisanja, iz obraćanja pravnih i fizičkih lica). Uprava je ovlašćena da prati tok postupka zaštite prava koji je pokrenula radi zaštite javnog interesa. Uprava nema obavezu da prati sve postupke javnih nabavki koji se sprovode u Srbiji, pogotovo ne dok su ti postupci u toku. Kada postoji sumnja da je u nekom konkretnom predmetu potrebno pokrenuti postupak zaštite javnog interesa, Uprava ovo pitanje prioritetno razmatra, imajući u vidu rokove za podnošenje zahteva za zaštitu prava. Podaci na osnovu kojih Uprava procenjuje da li će podneti zahtev za zaštitu prava mogu biti oni koje sama Uprava prikupi obavljajući poslove iz svoje nadležnosti ili podaci koje dobije od drugih institucija ili drugih lica. Uprava za javne nabavke je dužna da u saradnji sa državnim organom nadležnim za borbu protiv korupcije sačini plan za borbu protiv korupcije u javnim nabavkama i dostavi Vladi na usvajanje. Lice zaposleno na poslovima javnih nabavki ili bilo koje drugo lice angažovano kod naručioca, kao i svako zainteresovano lice koje ima podatke o postojanju korupcije u javnim nabavkama dužno je da o tome odmah obavesti Upravu za javne nabavke, državni organ nadležan za borbu protiv korupcije i nadležno tužilaštvo. Kada postoji sumnja da je učinjeno krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, Uprava obaveštava o tome javnog tužioca. Ako postoji sumnja da je učinjen neki od prekršaja koji su propisani Zakonom o javnim nabavkama, Uprava obaveštava o tome organe koji su ovlašćeni da pokrenu prekršajni postupak (mesno nadležnog javnog tužioca, Ministarstvo finansija, Državnu revizorsku instituciju). Uprava ovim organima dostavlja i dokaze koje poseduje u vezi sa takvim predmetom. Poslovi Uprave za javne nabavke propisani su čl. 136. Zakona o javnim nabavkama http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/pdf/zakoni/2012/4113-12.pdf KONTAKT Adresa: Nemanjina 22-26,11000 Beograd Web: www.ujn.gov.rs E-mail: administrator@ujn.gov.rs Telefoni: 011/2888-712 011/2888-713 011/2893-469

Lična karta institucije - Uprava za javne nabavke

Uspostavljanje institucionalnog sistema za borbu protiv korupcije u Srbiji je, naročito u poslednjoj

deceniji, podrazumevalo uvođenje niza institucija sa određenim ovlašćenjima, zatim procedura i drugih

mehanizama sa osnovnom svrhom da preduprede ili sankcionišu korupciju. Akcenat je bio na usvajanju novih

zakona i procedura te se napredak u ovoj oblasti u velikoj meri, uključujući i godišnje Izveštaje EU o napretku

Srbije, merio brojem ili kvalitetom usvojenih zakonskih akata. Međutim, svrha bilo kog zakonodavstva je da

omogući realne i opipljive rezultate i unapredi ukupno stanje u datoj oblasti. Takođe, proces pregovaranja sa EU

u vezi sa poglavljima 23 i 24 koja pokrivaju i oblast korupcije, u velikoj meri zavisiće i od praćenja napretka u

sprovođenju zakona relevantnih za suzbijanje korupcije. Iz tog razloga neophodno je prebaciti naglasak na

primenu usvojenog zakonodavstva i ispitivanje stepena funkcionalnosti, efikasnosti i efektivnosti uspostavljenih

mehanizma, kao i na uspostavljanje mehanizma za praćenje učinjenog u toj oblasti. Centar za primenjene evropske studije-CPES, uz podršku Instituta za održive zajednice i Fondacije za

otvoreno društvo, pokrenuo je projekat pod nazivom Algoritam anti-korupcije. Ideja ovog projekta je da se

mapiraju sve institucije koje imaju nadležnosti u suzbijanju korupcije, te da se na jasan i pregledan način utvrdi

koliko je ovaj sistem koherentan, efikasan i koliko zaista daje rezultate. Algoritam anti-korupcije je on-line

prezentacija sistema za suzbijanje korupcije koja omogućava pregled svih nadležnih institucija, veza između

njih kao i konkretnih odgovornosti koje ove institucije imaju. Do Algoritma se došlo ukupnom analizom relevantnih dokumenata, zakona i podzakonskih akata i

kroz fokus grupe sa relevantnim akterima. Ideja ovakvog pregleda je da građani i drugi akteri zainteresovani za

borbu protiv korupcije mogu da sagledaju ukupni postojeći sistem i jednostavno i lako utvrde korake koje bi

trebalo preduzeti u konkretnim slučajevima. U prvoj fazi CPES je institucije predstavio iz perspektive građanina

kako bi jasno predstavio mogućnosti koje za prijavljivanje slučajeva korupcije ima pojedinac, udruženje građana

ili uzbunjivač i, što je još važnije, mogućnosti za dalje praćenje sudbine slučaja koji je prijavljen. Algoritam

jasno predstavlja konkretne korake koje su državne institucije dužne preduzeti i omogućava identifikovanje

institucije koja je zakazala.

Koristeći se ovim algoritmom, CPES će u narednom periodu takođe ispitivati pojedinačne slučajeve korupcije kako bi utvrdio eventualne nedostatke ovog sistema (ili koji delovi sistema neadekvatno obavljaju svoje nadležnosti) i na osnovu analize serije slučajeva došao do konkretnih preporuka za njegovo unapređenje.

O algoritmu antikorupcije