THREE SCENARIOS FOR SERBIA-KOSOVO RELATIONS AND THE SECURITY IN SOUTHEASTERN EUROPE

Conference materials


Unutrašnji dijalog o rešavanju pitanja Kosova: bezbednosni aspekt

Od jula 2018.
Trajanje: 8 meseci

Predsednik RS pokrenuo je u julu 2017. godine inicijativu za „konačno rešavanje problema Kosova“ i pozvao građane Srbije na unutrašnji dijalog o zadatom pitanju.

Rezultati predloženog projekta će obezbediti nove uvide, informacije i znanja koji će biti stavljeni na raspolaganje učesnicima u unutrašnjem dijalogu. Na taj način će biti omogućeno da se o pitanju „rešavanja kosovskog pitanja“ vodi informisani dijalog kao jedini poželjan i potreban u demokratskom društvu. Biće omogućeno da učesnici u okviru svog mandata odgovorno predlože i argumentuju politička rešenja i da unapred ublaže ili eliminišu negativne konsekvence koje iz svakog od mogućih rešenja mogu nastati i uticati na 1) (ljudsku) bezbednost na Kosovu i u Srbiji; 2) na bilateralne odnose među zemljama Zapadnog Balkana i bezbednost na Zapadnom Balkanu; 3) na dinamiku odnosa na širem prostoru Jugoistočne Evrope imajući u vidu bezbednosne strategije i interese svake od zemalja Zapadnog Balkana odn. Jugoistočne Evrope.

Cilj projekta je da analizira kakve posledice na bezbednost na Zapadnom Balkanu i bilateralne odnose među pojedinim zemljama može imati svako od tri moguća rešenja za odnose na relaciji Beograd – Priština: neograničeno produžavanje status quo situacije; razmena teritorija i slična rešenja koja podrazumevaju promenu unutrašnjih granica uspostavljenih u vreme DFJ/FNRJ/SFRJ; puna normalizacija odnosa u okviru mandata na osnovu koga se vode Briselski pregovori pod okriljem EU.


Ka trajnom rešavanju otvorenih pitanja Srbije sa susedima

Od juna 2018.
trajanje: 10 meseci

Tokom analiza spoljne politike Srbije koju je CPES vršio 2016-2017. ustanovljeno je da su odnosi sa bivšim jugoslovenskim republikama i dalje specifični u odnosu na „stare“ susede, da su i dalje podložni proizvodnji međusobnih sporova koji, pored ostalog, predstavljaju opterećenje za proces evropskih integracija Srbije i regiona.

Imajući u vidu strategiju proširenja Evropske unije za Zapadni Balkan iz februara 2018. u kojoj je ponovljeno da EU neće pristati da uveze bilateralne sporove potencijalnih članica, nameravamo da analiziramo konkretne sporove Srbije sa susedima i utvrdimo moguće trase njihovih rešavanja, imajući u vidu tempo integracija radi pridruživanja EU od 2025.

U ovom kontekstu izdvajaju se odnosi sa dve susedne zemlje – Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom. Sa obe zemlje postoje otvoreni granični sporovi, koji se mogu rešavati bilateralnim sporazumom ili obavezujućom arbitražom. Kompleks pitanja ratnog nasleđa sadrži teme istraga i suđenja za ratne zločine, sudbine nestalih lica, potraživanja imovine i kulturnih dobara, ali i pitanja istorijskog tumačenja rata na području SFRJ. Odnose sa Crnom Gorom i Makedonijom, iako osetno stabilnije, takođe bismo analizirali u svetlu mogućih sporova usled varnica poput slučaja iznenadnog zatvaranja ambasade Srbije u Skoplju 2017. godine.

Zadatak projekta je da donosiocima odluka ukaže na modalitete rešavanja sporova u kontekstu njihovog značaja za proces EU integracija Srbije i interesa građana za mirom, stabilnošću i predvidljivošću života.

Eventualni rizik realizacije projekta je da se nikakve preporuke ne usvoje od strane državnih organa, da se rešavanje postojećih sporova produži na neodređeni rok i time u nedogled održava neizvesnost i nesigurnost života građana.

Opšti cilj projekta je unapređenje i ubrzanje procesa EU integracija Srbije identifikacijom bilateralnih sporova sa bivšim jugoslovenskim republikama i iznalaženjem njihovih mogućih rešenja. Kako bi se izbegli zastoji tokom pregovaračkog procesa sa EU koji će se voditi prema perspektivi članstva od 2025. neophodno je prevazići postojeće kao i preduprediti eventualne buduće bilateralne sporove, a što predstavlja ključni uslov političkih kriterijuma za članstvo u EU.

Posebni cilj projekta je da izvrši monitoring rada međudržavnih komisija koje je Srbija osnovala radi rešavanja otvorenih pitanja sa susedima, a koja direktno utiču i na kvalitet života građana neposredno zainteresovanih za njihovo rešavanje.


prEUgovor Policy Watch: Monitoring Reforms in Chapters 23 and 24


Od januara 2018.
Trajanje: 12 meseci
http://preugovor.org/rs/Naslovna

Koaliciju prEUgovor čini sedam organizacija civilnog društva iz Srbije koje su stručne za različite politike u okviru poglavlja 23 i 24 pregovora o članstvu u Evropskoj uniji.

Misija koalicije prEUgovor je da nadgleda sprovođenje politika iz oblasti pravosuđa i osnovnih prava (Poglavlje 23) i pravde, slobode i bezbednosti (Poglavlje 24) i predlaže mere za unapređenje stanja, koristeći proces EU integracija za ostvarenje suštinskog napretka u daljnjoj demokratizaciji Srbije.

Organizacije civilnog društva okupile su se maja 2013. godine u koaliciju prEUgovor na osnovu ekspertize koju su izgradile kroz dugogodišnju specijalizaciju za određena pitanja koja pokrivaju poglavlja 23 i 24.

Koalicija prEUgovor je nastala iz potrebe za sinergijom potencijala i znanja ovih organizacija u cilju bržeg i efikasnijeg dostizanja i uspešne primene evropskih vrednosti i standarda.

Glavni proizvod prEUgovora je polugodišnji nezavisni izveštaj o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24. Pored toga, prEUgovor objavljuje i rEUformator - specijalizovani mesečni bilten posvećen dešavanjima u Srbiji i EU u oblastima koje pokrivaju poglavlja 23 i 24.
CPES Analize i komentari
Da li postoji razlika u finansiranju lokalnih samouprava u zavisnosti od toga da li je koalicija koja je na vlasti na lokalnom nivou identična onoj na nacionalnom nivou? Da li gradjani lokalnih samouprava koje ne odražavaju političku matematiku sa nacionalnog nivoa postaju gradjani „drugog reda“ koji će za svoj izbor biti kažnjeni od strane republičke vlade kroz diskriminaciju u domenu finansiranja svojih lokalnih samouprava i vitalnih projekata?

CPES Publikacije
Javna preduzeća predstavljaju značajan deo srpske ekonomije i obezbeđuju neke od osnovnih infrastrukturnih usluga građanima i privredi. Rasprava o javnim preduzećima se najčešće vodi kao rasprava o politizaciji i privatizaciji. Ovo istraživanje CPESa se bavi načinom upravljanja preduzeće koja su u državnom vlasništvu i načinima na koje se to upravljanje može unaprediti. Analiza je urađenakao četiri studije slučaja, a upravljanje javnim preduzećima se ocenjuje sa stanovišta institucionalne osetljivosti na arbitrarne odluke, kvaliteta usluga koja ta preduzeća pružaju i ekonomske održivosti.

Algoritam antikorupcije
Centar za primenjene evropske studije-CPES, uz podršku Instituta za održive zajednice i Fondacije za otvoreno društvo, pokrenuo je projekat pod nazivom Algoritam anti-korupcije. Ideja ovog projekta je da se mapiraju sve institucije koje imaju nadležnosti u suzbijanju korupcije, te da se na jasan i pregledan način utvrdi koliko je ovaj sistem koherentan, efikasan i koliko zaista daje rezultate. Algoritam anti-korupcije je on-line prezentacija sistema za suzbijanje korupcije koja omogućava pregled svih nadležnih institucija, veza između njih kao i konkretnih odgovornosti koje ove institucije imaju.

Algoritam antikorupcije